U Kragujevcu je nedavno formiran Fond za podršku malim proizvođačima voćnih rakija. Reč je inicijativi „Destilati za destilerije”, koja predviđa stručnu pomoć, nabavku opreme i garantovanu cenu otkupa.
Inicijativu su pokrenuli Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija” i Centar za strna žita i razvoj sela, prenela je agencija Beta.
U Srbiji ima 1.100 destilerija
U Srbiji ima oko 1.100 destilerija i stručnjaci smatraju da je ovo odličan način za unapređenje tržišta kao i za stavljanje većih količina rakije u legalne tokove.
Dr Branko Popović, viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže za „Politiku” da raduje to što je najzad nešto o čemu se dugo priča u stručnim krugovima, a to je uključivanje malih proizvođača u lanac dobijanja vrhunskih rakija, počelo da se ostvaruje.
I do sada su, kako objašnjava, veći proizvođači, pravna lica i preduzetnici mogli da otkupljuju rakije u rinfuzu od manjih proizvođača. Prvenstveno od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, zbog finalizacije.
Problemi nastaju tamo gde nema organizovanog otkupa
Prema njegovim rečima, problem je nastajao tamo gde nije postojao organizovani otkup, pa bi registrovana gazdinstva viškove svoje rakije, dobijene od sopstvenog voća, pokušavala da prodaju na drugi način – kao flaširane rakije ili u rinfuzu.
Ali ne destilerijama, već direktno restoranima, potrošačima i slično, što po zakonu nije dozvoljeno.
Napominje i da je problem bio neujednačen kvalitet rakija malih proizvođača, koje su nuđene za prodaju usled nedovoljnog tehnološkog znanja i neodgovarajuće opreme u seoskim gazdinstvima.
On smatra da se formiranjem Fonda za podršku malim proizvođačima voćnih rakija, u okviru inicijative „Destilati za destilerije”, uspešno mogu rešiti ovi problemi. Ali se i značajno veće količine rakije mogu tako uvesti u legalne tokove.
Šumadija kao primer ostalim šljivarskim rejonima
Šumadija, kao jedan od vodećih šljivarskih rejona Srbije, u kojoj je prvo pokrenuta ova inicijativa, mogla bi da posluži kao izuzetan primer drugim našim šljivarskim rejonima.
Međutim, ostaje na snazi, kao tekovina viševekovne tradicije proizvodnje rakije u Srbiji, da svako za sebe, kao fizičko lice, može da proizvede rakiju za sopstvene potrebe. Ali, po zakonu, ne sme je stavljati u promet.
Inicijativa za registraciju poljoprivrednih gazdinstava
Očekuje i da bi ova inicijativa mogla da podstakne i neke manje proizvođače voća i rakije da pokrenu postupak upisa na listu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, i da na taj način omoguće legalnu i sigurnu prodaju svojih viškova.
Popović podseća da su pojedini veliki podrumi („Čačanka” i „Prokupac” na primer) iz druge polovine 20. veka svoju proizvodnju bazirali upravo na otkupu šljivovice od malih proizvođača radi finalizacije.
Kroz ovu inicijativu bi ovi problemi mogli biti rešeni
Otkup je u tim slučajevima često je bio stihijski. Kupovane su, kada je to bilo potrebno finalizatorima, i rakije lošeg kvaliteta. U pojedinim godinama, mali proizvođači, zbog velike ponude na tržištu, nisu imali siguran plasman svojih rakija. Kroz ovu inicijativu svi ovi problemi mogli bi da budu rešeni.
Naš sagovornik ističe da proizvodnja čuvenog francuskog konjaka organizaciono prati sličan obrazac. Najveći proizvođači konjaka otkupljuju destilate od velikog broja malih destilerija i gazdinstava, koji rade upravo po tehnološkim preporukama velikih, finalizatorskih kuća konjaka.
To je način da se proizvedu što kvalitetniji destilati za višegodišnje sazrevanje i negovanje, koji su osnov vrhunskog kvaliteta krajnjih proizvoda – ističe dr Branko Popović.
