Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je jedan od najvećih ruskih romanopisaca, čija su dela ostavila neizbrisiv trag u svetskoj književnosti. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi, kao drugo dete lekara Mihaila Andrejeviča Dostojevskog i majke Marije Fjodorovne Nečajeve. Od ranog detinjstva pokazivao je interesovanje za književnost i umetnost, ali je takođe imao i teško porodično okruženje, obeleženo nasiljem i siromaštvom. Sa 16 godina postao je siroče, pošto mu je prvo umrla majka od tuberkuloze, a potom i otac u zagonetnim okolnostima, za koje se pretpostavljalo da su bile delo nezadovoljnih kmetova na njegovom imanju.
Dostojevski je studirao inženjerstvo u Peterburgu, ali je brzo napustio tu struku i posvetio se pisanju. Njegov prvi roman, „Bedni ljudi“, objavljen je 1846. godine i doneo mu je pozitivne kritike i priznanja. Međutim, njegov život se skoro završio 1849. godine, kada je uhapšen zbog pripadnosti krugu levičarskih intelektualaca koji su planirali propagandne akcije protiv carskog režima. Osuđen je na smrt, ali je u poslednjem trenutku pomilovan i poslat na četiri godine robije u Sibir, a potom i na šest godina vojne službe.
Tokom svog zatočeništva, Dostojevski se promenio i kao čovek i kao pisac. Doživeo je duboku duhovnu transformaciju i obnovio svoju veru u pravoslavno hrišćanstvo. Njegov stil pisanja postao je kompleksniji i psihološki, a njegovi likovi duboki i kontroverzni. Nakon što je pušten iz vojne službe 1859. godine, vratio se u Peterburg i obnovio svoju karijeru pisca. Objavio je niz velikih romana, koji su ga učinili svetski poznatim: „Zapisi iz podzemlja“ (1864), „Zločin i kazna“ (1866), „Idiot“ (1868), „Braća Karamazovi“ (1880) i drugi. U njima je istraživao teme kao što su sloboda, zlo, smisao života, moral, alijenacija, suđenje i kajanje.
Dostojevski je imao i buran privatni život, ispunjen bolešću, dugovima, klađenjem, bračnim problemima i gubitkom dece. Ženio se dva puta: prvi put sa Marijom Isajevom, koja je umrla od tuberkuloze 1864. godine, a drugi put sa Anom Snitkinom, koja je bila njegova stenografkinja i koja mu je pomogla da prevaziđe svoju zavisnost od klađenja. Imao je četvoro dece, od kojih su dvoje umrle u ranom detinjstvu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Peterburgu, od moždanog udara. Njegova sahrana bila je veliki narodni događaj, kojem je prisustvovalo oko 40.000 ljudi.
Dostojevski je ostavio neizmeran uticaj na svetsku književnost i misao. Njegova dela su prevedena na sve važnije jezike i inspirisala su mnoge pisce, filozofe, psihologe i umetnike. Njegovo razumevanje ljudske prirode i njenih dubina i kontradikcija čini ga večnim i aktuelnim piscem za svako vreme i svakog čitaoca.
Svi smo čitali romane “Zločin i kazna”, “Braća Karamazovi”, “Dvojnik” i “Idiot”. Međutim, da li znate šta je Dostojevski pisao o Srbima u svojim “Piščevim zapisima”?
Poput drugih ruskih realista Srbiju je video poput nekog ideala slobode, kao i borbe za oslobođenje. U “Piščevim zapisima” je pratio stanje Balkanu i kako su tekli Balkanski ratovi. Opisivao je da Srbe doživljava kao oslobodioce od Turaka, kao i oslobodioce Balkana i Evrope.
Evo kako su izgledali njegovi zapisi:
“Mislim da postoje dve Srbije. Jedna je Srbija viših krugova, ona je nestrpljiva i bez iskustva. Ova Srbija nije još živela istinskim životom, nije još pokazala svoju akciju, ali već strasno mašta o budućnosti. Ova Srbija ima već svoje partije i zna za intrige koje ponekad dobijaju neverovatne razmere. Takve intrige se ne možemo sresti ni u nacijama koje su mnogo starije, veće i kudikamo samostalnije, nego što je Srbija”, napisao je Dostojevski i dodao:
“Međutim, postoji i ona narodna Srbija. Ona jedino Ruse smatra svojim izbaviteljima, svojom braćom. Srbija naroda ruskog cara gleda kao Sunce, ona voli Ruse i veruje im. Na samom kraju želim reži da neće mnogo vremena proći i javiće se spasonosna reakcija, jer su većina Srba vatrene patriote. Oni će se setiti Rusa koji su život poklonili za njihovu zemlju. Veliki ruski duh će ostaviti svoje tragove u njihovim dušama, a iz ruske krvi koja je prolivena u Srbiji izrašće i srpska slava. I Srbi će se uveriti da je ruska pomoć bila nesebična i da Rusi, ginući za Srbiju, nisu imali nameru da je osvajaju.”
Fjodor Mihajlovič Dostojevski je bio jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Njegovo zadiranje u najmračnije delove ljudskog srca, zajedno sa nenadmašnim trenucima prosvetljenja, imaju ogroman uticaj na književnost 20. veka.
