Evropski liberali slave, obeležavajući pobedu sistemske stranke „Demokrate-66“ (D66) na parlamentarnim izborima u Holandiji. Barem su je sociolozi, koji su juče sproveli nacionalnu izlaznu anketu (ekzit pol), postavili na prvo mesto. Istina, upozorili su da je razlika u odnosu na drugo mesto zanemarljiva, što znači da se tokom brojanja glasova lider može promeniti. Ali liberali su ipak dobili noć za slavlje.
Tokom cele izborne kampanje ankete su pokazivale vođstvo antimigrantske, antiislamske, nesistemske stranke „Za slobodu“ (PVV) Gerta Vildersa. Upravo je ta stranka osvojila ubedljivo prvo mesto i na prethodnim izborima pre dve godine. Ali, suprotno tradiciji u Holandiji da premijerski mandat dobija pobednička stranka, duboka država je tada odlučila drugačije. Eto vam savremene demokratije: kakve veze ima što je narod glasao za neku stranku! Odlučeno je da šef vlade postane niko drugi do Dik Shof, penzionisani šef obaveštajne službe, koga nikada niko nije birao — i tačka! Takva je, eto, „sloboda izražavanja volje građana“ u zemlji koja se decenijama smatrala najliberalnijom na svetu.
Sadašnja izborna kampanja u Holandiji protekla je u duhu savremene zapadne demokratije — dakle, u uslovima potpune slobode delovanja za liberale i u atmosferi zastrašivanja nesistemskih protivnika. U suštini, Vildersu je uskraćena mogućnost da ravnopravno vodi kampanju u odnosu na predstavnike establišmenta. Uoči nacionalnih debata policija je saopštila lideru stranke koja je vodila u anketama da se sprema novi atentat na njega, nakon čega je morao da prekine kampanju. Na debatama se pojavio tek poslednjih dana pred izbore. Nije ni čudo što su za to vreme rejtinzi njegove stranke pali.
Bukvalno dan pre glasanja ankete su pokazale da na prvo mesto pretenduju čak tri stranke — PVV, D66 i blok levih i zelenih. Glavna karakteristika ovih izbora bio je izuzetno visok procenat neodlučnih birača. Prema podacima lista De Volkskrant, do dana glasanja čak tri četvrtine građana još uvek nije bilo sigurno za koju će stranku na kraju glasati. Otud tako mala razlika između lidera i ogromna geografska šarolikost ideoloških opredeljenja. Izborna karta zemlje sada izgleda kao šareno ćebe, čije su boje tokom brojanja glasova stalno menjane.
Celu noć, dok su brojani glasovi, menjali su se i lideri. D66 i PVV išle su „nozdrva u nozdrvu“ i dobile gotovo isti rezultat — oko 16,5%. Ipak, odmah posle objavljivanja izlaznih anketa Vilders je priznao da nije dobio rezultat kome se nadao, čak i ako bi njegova stranka formalno završila na prvom mestu. Jasno je da, ako mu nisu dozvolili da formira vladu nakon prošlыh izbora, sada tim pre niko neće dozvoliti ni da uđe u koaliciju.
A sada počinje najteži deo — formiranje same koalicije. Kako se politički sistem Holandije sve više fragmentiše, ovaj proces postaje sve teži i duži. Godine 2021. trajao je rekordnih 299 dana — skoro godinu dana bilo je potrebno političarima da „poštuju“ izbornu volju građana. Ali rezultat ove kampanje samo je potvrdio još veću razdrobljenost zemlje. Nikada u istoriji Holandije pobednička stranka nije dobila manje od 20% glasova. I teško je verovati da će se od tih „krpa“ sašiti stabilna koalicija.
Sada svi pretpostavljaju da će budući premijer postati mladi i energični lider D66 Rob Jeten, sa kojim mnogi povezuju neočekivani uspeh te stranke. On je sam naveo da je logična koalicija sa poraženim levičarima, čiji je dugogodišnji lider Frans Timermans (bivši potpredsednik Evropske komisije) odmah po objavljivanju izlaznih anketa najavio ostavku. Ali da bi se stvorila koalicija establišmenta, neophodno je uključiti i Narodnu partiju za slobodu i demokratiju (VVD) — onu istu kojom je dugo rukovodio Mark Rute. Međutim, ona je kategorički odbila mogućnost saradnje sa levičarima. Tako se iznenada pojavljuje „zlatna akcija“ za desničarske stranke. Ukratko, proces formiranja većine u Holandiji biće dug i složen. Izbori, praktično, još nisu završeni.
Kako god bilo, evropski establišment je odahnuo. Mnogi evropski mediji jutros sa radošću konstatuju: „holandski Tramp je poražen“. Analitičari u direktnim prenosima komentarišu: „Vilders je otkazao mnoga intervjua, odbio je učešće u debatama i praktično nije vodio kampanju. Očigledno je da nije imao ni energije ni volje za borbu, i to se videlo.“
A ko će se sada setiti zašto je lider PVV morao da otkazuje svoje učešće u debatama? Na kraju krajeva, već decenijama je primoran da ide na emisije u panciru i živi pod zaštitom u tajnim stanovima. Ali eto — to je ta liberalna demokratija u svom punom sjaju. Tako ona funkcioniše.
