Zatvorena u sebe ova zajednica rasuta je po Bliskom istoku i nema više od 1,5 miliona ljudi. Raketni napad koji Izrael pripisuje Hezbolasima, a oni to demantuju, približio je dve strane ozbiljnom ratu, ali i skrenuo pažnju na mali narod velikih tajni – Druze.
Obilazio sam svojevremeno njihova naselja na obe strane Golanske visije, čiji je veći deo Izrael od Sirije zauzeo u ratu 1967, a posle 14 godina i anektirao. Grad Kuneitra je u razvalinama koje pokojni sirijski predsednik Hafez el Asad nije želeo da raščišćava, čuvajući scenografiju uništenih kuća, bolnica i džamija kao memorijal okupacije.
Madždal Šams je sa svojih 16.000 Druza na izraelskoj strani linije razdvajanja povučene 1974. Tu, na obroncima planine Karmel, u nedelju je na fudbalskom igralištu stradalo 12 dečaka i mladića, jedna od najmasovnijih pogibija u svakodnevnim konfliktima Izraela i libanskih šiita, koji traju od izbijanja rata u Gazi.
Ko su Druzi koji i danas fasciniraju istoričare, antropologe i genetičare? Da li su turskog, arapskog, persijskog ili kavkaskog porekla? Niko nije do kraja siguran, ali se svi slažu da potiču negde iz regiona ograničenog severoistokom Turske, severa Iraka, jugozapada Jermenije i Arabijskog poluostrva. Većina smatra da su ipak Arapi. Priča o Druzima potiče iz Kaira u vreme kada je šiitska dinastija Fatimida 969. osvojila Egipat. Vladar El Hakim bin Amr Alah podržavao je učenjake i pesnike, ali je bio poznat po okrutnosti, posebno prema hrišćanima i Jevrejima. On je odgovoran za nastanak zajednica Druza, jedne od najmističnijih sekti stvorene kao odgovor na prozelitizam fatimidskog kalifa. Rođena je još jedna avramovska religija zatvorena za sve druge sem Druze.
Jedan od osnivača vere, šiitski propovednik Muhamad el Darazi, za koga se veruje da je došao iz Buhare, počeo je blizu Kaira da širi uporište tvrdeći da se ne radi o novoj sekti već sasvim novoj religiji. Temelji vere sazdani su na elementima šiitskog islama, hrišćanstva, hinduizma, sufizma, gnosticizma i klasične grčke filozofije. Iako je vera nastala iz šiizma, Druzi se ne identifikuju kao muslimani i ne prihvataju pet ključnih stubova islamske vere.
Darazi je učenje doveo do ekstrema, tvrdeći da je svaki od 99 Alahovih atributa personalizovan kroz nekog od imama. Kako je dodeljivanje svake vrste mnoštva Alahu u islamu bogohulno, u Kairu su izbili neredi kada je 1017. prvi put objavljena njihova doktrina. Šiiti su pokret proglasili za jeretički, a El Darazi je naglo nestao – smatra se da je kalif naredio njegovo ubistvo. Kult Druza u Egiptu prestao je da postoji.
Prognani iz Kaira, Druzi su preuzeli ime po jednom od svojih vođa i raselili se po Bliskom istoku gde su ih u vreme Osmanskog carstva proganjali muslimani suniti. Danas njih oko 300.000 naseljava libansko gorje Hermona, dok oko 600.000 ili najveći deo njihove savremene populacije od 1,5 miliona živi u Džabal el Druzu, južno od Damaska. Rasuti su po Izraelu u oblasti Safeda. Ima ih u Jordanu, ali i po Evropi, SAD i Australiji.
Gde god da žive, stvorili su čvrsto uvezane zajednice koje su za spoljni svet zatvorene od kako je 1043. zabranjena konverzija. Nema pisanih regula koje upravljaju verskim poretkom Druza čija je zajednica podeljena na dve grupe: El Džuhal i El Ukal. Neučeni i učeni. Prvi, oko 80 odsto, nemaju dozvolu za pristup svetim tekstovima i da prisustvuju verskim sastancima koje šeici, obučeni u crne toge i bele turbane, održavaju četvrtkom uveče ili u kućama uglednih članova ili u jednostavnom zajedničkom okruženju.
Svi su obavezni da poštuju striktna pravila ponašanja u privatnom i javnom životu. Ustežu se od duvana, alkohola i svinjskog mesa. Njihova zajednica postala je gotovo neprobojna. Sem sasvim retkih izuzetaka, brakove sklapaju samo unutar svoje vere. Za razliku od judaizma, hrišćanstva ili islama, nemaju jasno definisan dan odmora. Veruju u reinkarnaciju, da na Zemlji postoji ograničen broj duša i da kada čovek umre njegova duša odmah prelazi u novorođenu osobu. Život je večito putovanje čiji je cilj što više se približiti Stvaraocu.
Od kada je 1948. stvoren Izrael, njihova zajednica je od 14.500 narasla na blizu 150.000. Jevreji su u znak zahvalnosti za lojalnost uvažili njihov etnički i verski identitet. Za razliku od izraelskih Arapa, mogu da služe u armiji i imali su svoj bataljon Herev (Mač), koji je rasformiran 2015. Neki Druzi sebe opisuju kao cioniste. Čak postoji i Cionistički pokret Druza. Jedan njihov oficir je posle pogibije u operacijama u Gazi 2022. proglašen za heroja Izraela.
Sunitski džihadisti ISIS-a su napadali uporišta Druza na jugu Sirije pošto ih smatraju za šiitske jeretike iako su se oni držali neutralno u građanskom ratu. Blizu 30.000 je pobeglo od regrutacije u režimsku vojsku, mada su se njihovi lideri trudili da očuvaju dobre veze sa predsednikom Bašarom el Asadom.
Kako je ta mala sekta uspela da nekako koegzistira u okvirima složenog etničkog i verskog mozaika regiona poznatog po netoleranciji? Možda zato što su lojalni vlastima zemlje u kojoj žive. Nekada to nije zaštita. Golanska visija je ključna za postizanje bilo kakvog mira kojim bi se prekinulo stanje rata koji Sirija nije ukinula još od vremena kada je izgubila strateški plato. Na Bliskom istoku niko nije pošteđen.
