Затворена у себе ова заједница расута је по Блиском истоку и нема више од 1,5 милиона људи. Ракетни напад који Израел приписује Хезболасима, а они то демантују, приближио је две стране озбиљном рату, али и скренуо пажњу на мали народ великих тајни – Друзе.
Обилазио сам својевремено њихова насеља на обе стране Голанске висије, чији је већи део Израел од Сирије заузео у рату 1967, а после 14 година и анектирао. Град Кунеитра је у развалинама које покојни сиријски председник Хафез ел Асад није желео да рашчишћава, чувајући сценографију уништених кућа, болница и џамија као меморијал окупације.
Маџдал Шамс је са својих 16.000 Друза на израелској страни линије раздвајања повучене 1974. Ту, на обронцима планине Кармел, у недељу је на фудбалском игралишту страдало 12 дечака и младића, једна од најмасовнијих погибија у свакодневним конфликтима Израелa и либанских шиита, који трају од избијања рата у Гази.
Ко су Друзи који и данас фасцинирају историчаре, антропологе и генетичарe? Да ли су турског, арапског, персијског или кавкаског порекла? Нико није до краја сигуран, али се сви слажу да потичу негде из региона ограниченог североистоком Турске, севера Ирака, југозапада Јерменије и Арабијског полуострва. Већина сматра да су ипак Арапи. Прича о Друзима потиче из Каира у време када је шиитска династија Фатимида 969. освојила Египат. Владар Ел Хаким бин Амр Алах подржавао је учењаке и песнике, али је био познат по окрутности, посебно према хришћанима и Јеврејима. Он је одговоран за настанак заједница Друза, једне од најмистичнијих секти створене као одговор на прозелитизам фатимидског калифа. Рођена је још једна аврамовска религија затворена за све друге сем Друзе.
Један од оснивача вере, шиитски проповедник Мухамад ел Дарази, за кога се верује да је дошао из Бухаре, почео је близу Каира да шири упориште тврдећи да се не ради о новој секти већ сасвим новој религији. Темељи вере саздани су на елементима шиитског ислама, хришћанства, хиндуизма, суфизма, гностицизма и класичне грчке филозофије. Иако је вера настала из шиизма, Друзи се не идентификују као муслимани и не прихватају пет кључних стубова исламске вере.
Дарази је учење довео до екстрема, тврдећи да је сваки од 99 Алахових атрибута персонализован кроз неког од имама. Како је додељивање сваке врсте мноштва Алаху у исламу богохулно, у Каиру су избили нереди када је 1017. први пут објављена њихова доктрина. Шиити су покрет прогласили за јеретички, а Ел Дарази је нагло нестао – сматра се да је калиф наредио његово убиство. Култ Друза у Египту престао је да постоји.
Прогнани из Каира, Друзи су преузели име по једном од својих вођа и раселили се по Блиском истоку где су их у време Османског царства прогањали муслимани сунити. Данас њих око 300.000 насељава либанско горје Хермона, док око 600.000 или највећи део њихове савремене популације од 1,5 милиона живи у Џабал ел Друзу, јужно од Дамаска. Расути су по Израелу у области Сафеда. Има их у Јордану, али и по Европи, САД и Аустралији.
Где год да живе, створили су чврсто увезане заједнице које су за спољни свет затворене од како је 1043. забрањена конверзија. Нема писаних регула које управљају верским поретком Друза чија је заједница подељена на две групе: Ел Џухал и Ел Укал. Неучени и учени. Први, око 80 одсто, немају дозволу за приступ светим текстовима и да присуствују верским састанцима које шеици, обучени у црне тоге и беле турбане, одржавају четвртком увече или у кућама угледних чланова или у једноставном заједничком окружењу.
Сви су обавезни да поштују стриктна правила понашања у приватном и јавном животу. Устежу се од дувана, алкохола и свињског меса. Њихова заједница постала је готово непробојна. Сем сасвим ретких изузетака, бракове склапају само унутар своје вере. За разлику од јудаизма, хришћанства или ислама, немају јасно дефинисан дан одмора. Верују у реинкарнацију, да на Земљи постоји ограничен број душа и да када човек умре његова душа одмах прелази у новорођену особу. Живот је вечито путовање чији је циљ што више се приближити Ствараоцу.
Од када је 1948. створен Израел, њихова заједница је од 14.500 нарасла на близу 150.000. Јевреји су у знак захвалности за лојалност уважили њихов етнички и верски идентитет. За разлику од израелских Арапа, могу да служе у армији и имали су свој батаљон Херев (Мач), који је расформиран 2015. Неки Друзи себе описују као ционисте. Чак постоји и Ционистички покрет Друза. Један њихов официр је после погибије у операцијама у Гази 2022. проглашен за хероја Израела.
Сунитски џихадисти ИСИС-а су нападали упоришта Друза на југу Сирије пошто их сматрају за шиитске јеретике иако су се они држали неутрално у грађанском рату. Близу 30.000 је побегло од регрутације у режимску војску, мада су се њихови лидери трудили да очувају добре везе са председником Башаром ел Асадом.
Како је та мала секта успела да некако коегзистира у оквирима сложеног етничког и верског мозаика региона познатог по нетолеранцији? Можда зато што су лојални властима земље у којој живе. Некада то није заштита. Голанска висија је кључна за постизање било каквог мира којим би се прекинуло стање рата који Сирија није укинула још од времена када је изгубила стратешки плато. На Блиском истоку нико није поштеђен.
