Savetuje se mediteranska ishrana, izbegavanje plastične ambalaže i kupovine preparata koji sadrže hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani. Za dobro zdravlje važno je da čovek ima dobar hormonski status. Mnoge stvari mogu da remete endokrino zdravlje, kada dođe do poremećaja hormonskog statusa, do gojaznosti, retkih endokrinoloških bolesti, a zatim se sve to povezuje i sa očuvanjem kardiovaskularnog zdravlja.
Zbog toga je važno da ljudi s vremena na vreme proveravaju nivo hormona, ali da saznaju od lekara koji sve faktori remete endokrino zdravlje. Znaci ili simptomi poremećaja hormonske ravnoteže će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne funkcionišu ispravno i mogu da budu različiti za svakog pojedinca.
Kako ističe docent dr sc. med. Milena Pandrc, kardiolog, simptomi poremećaja hormonske ravnoteže uključuju: obilne ili neredovne menstruacije, izostanak menstruacije (amenoreja), zaustavljene ili česte menstruacije, prekomernu maljavost muškog tipa na licu, bradi ili drugim delovima tela, akne na licu, grudima ili gornjem delu leđa gubitak kose, proređenu ili lomljivu kosu, noćno znojenje, neobjašnjiv i ponekad nagli gubitak ili dobijanje težine. Javljaju se i slabost i bolovi u mišićima, ukočenost ili otok u zglobovima, povećan ili smanjen broj otkucaja srca, povećana osetljivost na hladnoću ili toplotu, zatvor ili češće pražnjenje creva, učestalo mokrenje, povećana žeđ i glad, smanjen seksualni nagon, depresija, nervoza, anksioznost ili razdražljivost, kao i promene na koži, uključujući suvu kožu. Posebno se obraća pažnja na neplodnost.
– U proceni uzroka steriliteta određujemo hormonski status pacijentkinje koji obuhvata neke hormone. To su estradiol (prati rast folikula), FSH (stimuliše rast folikula i indirektno zadebljanje zida materice), LH (ukazuje na ovulaciju), progesteron (priprema sluzokožu materice za prihvatanje oplođene jajne ćelije), prolaktin (može sprečiti mogućnost začeća, neretko prati vrednosti TSH), testosteron (vrednosti iznad referentnih za žene mogu biti znak sindroma policističnih jajnika), TSH (povišen TSH ukazuje na smanjen rad štitaste žlezde), FT4 (snižene vrednosti TSH uz visoke nivoe T3 i T4 ukazuju na hipertireozu, i obratno). Sem navedenog, određujemo indeks insulinske rezistencije i indeks telesne mase. Dobijeni parametri se analiziraju i ukoliko postoje značajna odstupanja, propisuje se medikamentozna terapija – kaže dr Pandrc. Vrednosti reproduktivnih hormona, kao i hormona štitaste žlezde predstavljaju značajan element u proceni uzroka nastanka steriliteta, a bitni su i za lečenje neplodnosti i za ispitivanje i praćenje disfunkcije endokrinog sistema. Dr Pandrc kaže da se prate koncentracije insulina u cilju postojanja insulinske rezistencije i indeks telesne mase u sklopu procene stepena uhranjenosti.
– Jedan od efekata nedostatka tiroidnih hormona se odnosi i na polne organe. Ukoliko je prisutna smanjena funkcija štitaste žlezde, pa čak i u latentnoj formi, javlja se nedostatak polnog nagona i neregularni menstrualni ciklusi. Od skora je poznato da čak i autoimuna bolest štitaste žlezde (Hašimoto tiroiditis) ima uticaj na razvoj ploda jer su antitela štitaste žlezde nađena u folikoluarnoj tečnosti embriona. Ukoliko pacijentkinja ima hipotireozu, trudnoća je moguća kao biohemijska (povišen beta HCG). To praktično znači da može doći do spajanja muške i ženske polne ćelije, ali je sledeća faza razvoja ploda (implantacija embriona u zid materice) problematična. Kod tih pacijentkinja uvodimo supstituciju hormona štitaste žlezde do postizanja vrednosti TSH između 2 i 3. S obzirom na to da se levotiroksin dozira po kilogramu telesne mase, potrebne su češće kontrole vrednosti TSH, kako odmiče trudnoća i trudnica dobija u telesnoj masi. Kod ovih pacijentkinja se, takođe, preporučuje uvođenje selena kao esencijalnog mikronutrijenta, ključnog u sintezi, aktivaciji i metabolizmu hormona štitne žlezde. Nadoknada selena u toku trudnoće može biti korisna, pogotovo kod trudnica s prisutnim antitelima – dodaje dr Pandrc.
Insulinska rezistencija dovodi do policistične izmene jajnika, što sve smanjuje ovarijalnu rezervu izraženu kroz AM hormon i direktno menja kvalitet ovulacije nagore, dodaje naša sagovornica. Zato je potrebno obaviti laboratorijske pretrage u smislu određivanja jutarnjih vrednosti šećera i insulina, iz kojih se izračunava HOMA indeks, a ako je veći od 2,7, osoba ima insulinsku rezistenciju.
– Potom se propisuje lek iz klase bivandida, koji je potpuno bezbedan u trudnoći, efikasno reguliše insulinsku rezistenciju a istovremeno je i induktor ovulacije, pa se postiže korist za pacijentkinju na više polja.
Masno tkivo predstavlja nezavisan endokrini organ koji produkuje estrogen u suvišku tako da povišen indeks telesne mase značajno smanjuje i šanse za uspešnost oplodnje, bilo spontane, bilo asistirane. Takođe, luči brojne faktore koji remete i funkciju jajnika i sve funkcije materice koje se tiču reprodukcije od ovulacije do samog procesa proizvodnje, transporta oplođene jajne ćelije i implantacije. Kod muškaraca enzim aromataza iz masnih ćelija, muški testosteron, može da se „prevede” u estrogen, remeteći produkciju sperme koja je preduslov za mušku plodnost – smatra dr Pandrc. Njen stav je da rebalans hormona počinje fizičkom aktivnošću koja je esencijalna za hormonsku ravnotežu. Vežbanje sat i po do dva i po sata nedeljno pomaže telu u proizvodnji hormona. Preporučena je mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i žitarica od celog zrna, dok brzu hranu treba svesti na minimum. U cilju održavanja koncentracije vitamina De, treba uzimati masnu ribu poput lososa i sardele. Može se razmotriti uzimanje dodataka vitamina De kao što je ulje jetre bakalara, naročito tokom jeseni i zime, kada je izloženost suncu smanjena. Jogurt, bademi, mahunarke i tamno lisnato povrće pomoći će u zaštiti kostiju i zuba, jer su bogati kalcijumom. Plodovi mora, morske alge, jaja i mlečni proizvodi mogu pomoći u održavanju nivoa joda.
– Optimalno je spavati sedam sati u neprekinutom snu uvek u isto vreme, da bi se održala vitalnost i energija. Da bi se neutralisali endokrini disruptori, savetuje se izbegavanje plastične ambalaže, održavanje higijene prostora da bi se eliminisale čestice prašine, selekcija proizvoda za negu i kozmetiku sa idejom da se izbegne kupovina preparata koji sadrže hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani – ističe naša sagovornica.
