Tvorac Sretenjskog ustava Dimitrije Davidović, poslednje tri godine života je proveo u Smederevu, gde je i sahranjen. Na mestu gde počiva, predstavnici Udruženja novinara Srbije i novinari lokalnih medija, položili su vence u znak sećanja na ustavotvorca i oca srpskog novinarstva.
Na nadgrobnoj ploči, koja je urađena od studeničkog mermera, po želji samog Dimitrija, stoji jedva vidljiv epitaf, koji je on sam odredio – „Dimitrije Davidović, sav Srbin“. Ovaj Srbin, ostaje upamćen, kao jedan od najpismenijih ljudi svog vremena, čovek koji je mnogo zadužio, kako se tada govorilo -otečestvo. Dela i ideje ovog velikana, od zaborava čuvaju i Smederevci.
„On je bio prvobitno sahranjen ovde, nedaleko od ove lokacije gde je kasnije prenet. Dakle 1888. godine kada je bila pedesetogodišnjica njegove smrti i skoro 100 godina od njegovog rođenja, na ideju Ujedinjene omladine u Smederevu i nekih profesora iz tadašnje gimnazije je pokrenuta inicijativa da se nađe bolje mesto. I njegovo telo je eshumirano i preneto ovde, pored crkve Uspenja Presvete Bogorodice, srednjevekovne crkve. Evo do dana današnjeg, to mesto i ta pažnja prema njemu se u Smederevu neguje“, navodi Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika Smederevo.
Ove godine, obeležava se 211. godina od osnivanja prvih dnevnih novina u zemlji, Novina serbskih, a sećanje na oca srpskog novinarstva, Udruženje novinara Srbije, čuva i kroz godišnju novinarsku nagradu, koja se dodeljuje za uređivački poduhvat. Svakog 15.februara, novinari se okupljaju na Dimitrijevom grobnom mestu i podsećaju na značaj negovog dela.
„Podsećanjem na njega, mi se zapravo podsećamo na ulogu novinara i novinarstva u društvu, jer onog trenutka kada je on stvarao i pisao taj liberalni ustav iz 1835.godine, on je bio novinar i vodio se na neki način novinarskim idelalima, a to su upravo ideali slobode, ravnopravnosti, pravičnosti za koje možemo danas da se zapitamo da li postoje“, naglašava Zoran Strika, urednik portala „021“, dobitnik nagrade „Dimtrije Davidović“ za 2021.godnu.
„On je zapravo važan i za demokratiju i za novinarstvo, jer bez demokratije nema ni novinarstva, zapravo bez slobode izražavanja i slobode mišljenja, nema ni slobodnog novinarstva. Ovde, na njegovom grobnom mestu gde se mi nalazimo, piše ‘Sav Srbin’, a neko je nedavno rekao i ‘sav novinar’, i to je neka poruka novinarima u Srbiji da možda češće dolaze u Smederevo“, ističe Dragan Pavlović, novinar lokalnih medija u Smederevu.
Nebojša Jovanović, profesor sociologije u penziji, radni vek je proveo u gimnaziji. Svake godine, uoči Sretenja, dovodio je učenike na Dimitrijevo grobno mesto, kako bi održao javni čas, na kojem je govorio o Sretenjskom ustavu i univerzalnim idejama koje su i danas obeležja slobodnog društva. Nada se, da će se ta tradicija nastaviti.
„Recimo, ideja da svako treba da živi onako kako želi, ako to ne ide na uštrb društva. Znači, Dimitrije Davidović u jednom članu Sretenjeskog ustava ističe društvenu uslovljenost ljudskih sloboda, ali i pravo svakog pojedinca da živi po svome nahođenju. I još jedan član, koji je veoma aktuelan, jeste da, svako ko stupi na srpsko tle, a koji je kojim slučajem rob, prestaje to da bude, što svedoči o tom slobodarskom duhu srpskog naroda“, ističe Nebojša Jovanović, profesor sociologije u gimnaziji.
Smedrevo ga nije zaboravilo. Pored uređenog grobnog mesta, na stogodišnjicu njegove smrti, 1938. otkrivena je spomen bista, rad umetnika Lojze Dolinara. Godine 1953. osnovana je zvanična državna štamparija, koja je ponela njegovo ime, a najstarija škola u Smederevu, takođe nosi naziv „Dimtrije Davidović“.
Kako je najavljeno iz Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uskoro će, nakon više decenija, početi radovi na obnovi Dimitrijevog grobnog mesta.
