Prošlo je tačno dvadeset i sedam godina od trenutka kada su NATO bombe ugasile život trogodišnje Milice Rakić. Te tragične večeri, 17. aprila 1999. godine, negde oko 21 sat, sirene su svojim prodornim zvukom još jednom presekle nebo iznad prestonice, opominjući građane na dolazeću vazdušnu opasnost. Nažalost, za malenu devojčicu iz Batajnice, to je bio početak kraja.
Milica se te večeri, kao i svakog drugog dana, pripremala za počinak. Majka ju je stavila na nošu i nakratko izašla iz kupatila kako bi joj u sobi spremila krevet za spavanje. Međutim, sudbina je htela drugačije – umesto u toplu postelju, Milica je otišla u večnost.
Raketa je pogodila dom porodice Rakić, a silinom udara geleri su razbili staklo u kupatilu gde je devojčica sedela. Vrata su bila otvorena, ali spasa nije bilo. Snažna detonacija pretvorila je kupatilo u ruševinu; pločice, staklo i delovi fasade leteli su na sve strane.
Njen otac Žarko kasnije je svedočio o užasu koji ga je dočekao. Utrčao je u kupatilo i zatekao strašan prizor – dete je nepomično ležalo na podu u lokvi krvi. Iako je prizor bio poražavajući, otac se do poslednjeg trenutka nadao čudu. Uzeo je kćerku u naručje, pojurio niz stepenice i automobilom je prevezao do bolnice. Tamo su, nažalost, doktori mogli samo da potvrde ono najgore.
„Mama će me roditi ponovo“ – Zavet koji živi
Danas uspomenu na Milicu čuva spomenik podignut u Tašmajdanskom parku u Beogradu.
Njena tragična sudbina, rođene 9. januara 1996. godine, inspirisala je i pesnika Dobricu Erića. On je kroz potresnu poemu „Čiko, ja tebe gledam sa neba“ dao glas nevinoj žrtvi. U tim stihovima, Milica se obraća onima koji su joj oduzeli budućnost rečima:
„Da ti kažem još samo ovo. Pa idi i zaboravi me. Mama će da me rodi ponovo. I daće mi još lepše ime!“
Narod Srbije nikada neće moći da izbriše iz sećanja 24. mart 1999. godine, početak agresije, niti dugih 78 dana razaranja. Ipak, lik male Milice ostaje najdublji ožiljak tog vremena. Vest o njenoj smrti tada je potresla svakog pojedinca, a isti bol oseća se i danas, više od dve decenije kasnije.
Miličini roditelji su, uprkos nezamislivoj tuzi, pronašli motiv za život u starijem sinu Aleksi, a kasnije i u ćerki koju su dobili nakon ove velike tragedije. Da su okolnosti bile drugačije i da je nepravda nije zaustavila, Milica Rakić bi danas imala trideset godina i svoj život pred sobom.
