Dr Dalibor Đukić je profesor crkvenog prava i srpske pravne istorije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i jedan od naših najvećih poznavalaca državno-crkvenog prava i pravne istorije.
Porfesor Đukić je član Saveta Pravnog fakulteta, sekretar Katedre za pravnu istoriju i član upravnog odbora Fondacije „Profesor dr Mirko Vasiljević“.
Rođen je 1986. godine u Valjevu gde je i stekao osnovno obrazovanje. Nakon toga, seli se u Grčku gde odlazi na Opšti crkveni licej Sv. Kirila i Metodija u Kilkisu.
2009. godine je diplomirao na Teološkom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu, gde je 2012. godine odbranio master rad na temu „Odnos države i crkve u Srbiji – Zakon o crkvama i verskim zajednicama“.
Godinu dana pre, odbranio je master rad na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu „Državno-crkveno pravo i grčka pravna tradicija“.
Neki od Daliborovih najznačajnijih radova
Σχέσεις κράτους-εκκλησίας στη Σερβία, O Νόμος περί εκκλησιών και θρησκευτικών κοινοτήτων, magistarski rad iz naučne oblasti Crkveno i kanonsko pravo, Teološki fakultet Aristotelovog univerziteta u Solunu, Solun 2012.
„Komparativni prikaz aktuelnih odnosa države i crkava i verskih zajednica u Sloveniji i Srbiji“, Izazovi evropskih integracija 24/2012.
„Zakon o crkvama i verskim zajednicama i uloga policije u zaštiti slobode veroispovesti“, NBP: nauka, bezbednost, policija 3/2012.
„Savremeni izazovi državno-crkvenog prava“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2013.
„Crkvena i carska vlast u Vizantiji“, Zbornik radova 1700 godina Milanskog edikta, Niš 2013.
„Evropski sud za ljudska prava i autonomija crkava i verskih zajednica“, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2013.
„Odnos države prema verskim liderima u praksi Evropskog suda za ljudska prava“, Pravo i društvena stvarnost, Kosovska Mitrovica 2014.
„Ograničenja ulaska na Svetu Goru“, Srpska teologija danas 2013, Beograd 2014.
“Negativni aspekt slobode veroispovesti u praksi Evropskog suda za ljudska prava“ Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2014.
„Pravni položaj i organizacija monaštva na Svetoj Gori nakon Prvog balkanskog rata“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1/2015.
„Sveta Gora – pitanje suvereniteta“, Zbornik radova sa međunarodne konferencije Religija, politika, pravo, Beograd-Budva 2015.
„Pravni subjektivitet verskih zajednica u evropskom sistemu zaštite ljudskih prava“, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2015.
Profesor Đukić u našoj emisiji
Prva tema koje smo se dotakli u našoj emisiji jeste pitanje koliko je Dušanov zakonik doprineo jačanju srpske srednjovekovne države i koliko bi nam takav jedan zakonik dobro došao zbog svih stvari kojima kao društvo svedočimo.
Studenti koje smo anketirali su Dušanov zakonik uglavnom znali po teškim kaznama koje su bile namenjene ubicama, lopovima i silovateljima, a profesor Dalibor Đukić je na to pitanje odgovorio:
„U Dušanovom zakoniku se spominju kazne koje nisu karakteristične za Slovene. Dakle stroge telesne kazne, sakaćenja i slično, koje za Južne Slovene i za srpsko pravo srednjovekovno, prosto nisu bile do tada poznate, niti su primenjivane. Mi nemamo nijedan jedini dokaz da su te kazne ikad primenjene u srpskoj srednjovekovnoj državi. One jesu propisane, to je sigurno, ne znači da nisu primenjene zato što mi nemamo sačuvane sudske arhive.
Ali, ono što mi nemamo nijedan zaista dokaz da su sve te stroge kazne po kojima je ostao poznat zakonik, čak ga i studenti po tome spominju. Pitanje je dakle otvoreno za nauku, da li su te kazne ikada i na ikome bile primenjene?“
A da li je takav zakonik ojačao srpsku srednjovekovnu državu ili je izraz njene snage bilo donošenje zakonika, to je dakle pitanje, jer u srednjem veku donošenje novih zakona, novih pravila je prerogativ carske vlasti istakao je profesor Đukić.
Nakon ove teme dotakli smo se pitanja autokefalnosti Srpske Pravoslavne Crkve i toga šta je sve Sveti Sava činio kako bi SPC dobila autokefalnost, simfoniji državne i svetovne vlasti, zašto nije problem da unutar jedne pomesne crkve postoje prekogranične eparhije, šta je etnofiletizam, kolika je važnost nacionalnih simbola u smislu očuvanja našeg identiteta, koja je uloga Stojana Novakovića u našoj istoriji ali i o jednom od najvažnijih simbola za naš narod koji je van granica naše zemlje, a to je manastir Hilandar.
Hilandar je najveći svetski univerzitet svoga vremena
Profesor Dalibor Đukić je poznat kao neko ko je preko 20 puta bio na Svetoj Gori čemu svedoči pregršt dijamantiriona (dozvola za ulazak na Svetu Goru) koje poseduje. Pitanje ustrojstva na Svetoj Gori, istorija Svete Gore i pitanje autonomije Svete Gore su njegova ekspertiza pa je na pitanje o tome koliko je ovaj manastir važan za naš narod odgovorio je sa osmehom da je Hilandar srpski manastir i biće sve dok su srpski monasi u njemu, iako su oni punopravni grčki državljani.
Pored toga, on je posebno naglasio da je : „Hilandar je bio verovatno prvi univerzitet u Srbiji ili prvi srpski univerzitet. Zapravo, cela Sveta Gora je bila nešto što je biovrhunski univerzitet svoga vremena. Ako danas ljudi hrle da najbolje znanje crpe tako što putuju u Oksford, u Kembridž, Jejl (ne znam sad, zavisi kako koja nauka gde-izbaci). U ono vreme srednjeg veka, taj vrhunski prostor gde ste mogli da dođete do najviših znanja koja je svet posedovao u tom trenutku je bila Sveta Gora. Zato je Sveti Sava otišao na Svetu Goru.“
Ako su vam interesantne ove teme koje se tiču srednjovekovne srpske države i zakonika cara Dušana, sticanja autokefalnosti SPC, važnosti nacionalnih simbola kao što su grb, jezik i zastava, kao i jednog duhovnog simbola kao što je manastir Hilandar, pogledajte emisiju sa profesorom Daliborom.
