Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini iznosila je 49 miliona evra, što je bilo šest miliona evra više nego godinu pre, ali primetno je produbljivanje deficita, jer je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Kako je navedeno, najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja iz Srbije bila je Evropska unija sa 59 odsto udela, zatim zemlje CEFTA regiona sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto.
Evropska unija kao glavno tržište izvoza
U prošloj godini iz Srbije je u zemlje EU izvezeno cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je izvoz u zemlje CEFTA regiona iznosio 1,43 miliona evra, a plasirano je najviše živo cveće.
Dodaje se da uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 odsto udela.
Rast potrošnje i rastući trgovinski disbalans
„Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto, uz promet preko 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao”, kazala je predstavnica Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Danica Mićanović.
Ona je navela i da je udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je evidentno povećanje površina pod zasadima cveća uz intenziviranje proizvodnje.
Potreba za udruživanjem i jačanjem sektora
„Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača”, rekla je Mićanović.
Ilustracija: Proizvodnja se širi, ali i tržište tako da iam još mesta za nove proizvođače cveća u Srbiji
Istakla je da su podsticaji države evidentni, ali da su neophodne nove inicijative, kao i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.
Dodala je da je važno primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.
Ruže kao nosilac proizvodnje i izvoza
Govoreći o proizvodnji u Srbiji naglasila je da je najvažnija proizvodnja ruža.
Ilustracija: I dalje se najviše uvoze ruže
Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u prošloj godini je povećan na 3,4 miliona evra. Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a u 2025. godini 7,95 miliona evra, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja”, kazala je Mićanović.
Koliko košta ulazak u proizvodnju?
Predstavnik rasadnika „Jelić” iz Ravnog Sela Ljubomir Jelić naveo je da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadratnih metara i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 evra, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.
„Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća”, ukazao je Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu.
