Početna » Geoanalitika » Da li će Donald Tramp pacifikovati Kurtija

Da li će Donald Tramp pacifikovati Kurtija

Na osnovu nacrta administrativnog uputstva tzv. ministarstva odbrane, oficiri će pohađati kurseve u komandi za doktrinu i obuku, ali i u Hrvatskoj i Turskoj

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću ozbiljno je zabrinuo albanske separatiste, koji bi mogli da ostanu bez otvorene podrške za etničko čišćenje Kosmeta od Srba, a u tom pravcu postavlja se i pitanje već ugovorenog naoružanja za takozvanu kosovsku vojsku. S jedne strane, jasno je da je militarizacija Prištine pretnja po ceo region i rizik od izazivanja novog požara, ali bi trebalo imati u vidu činjenicu da su glavni pokrovitelji tzv. Kosova već uveliko pokrenuli proces opremanja prištinskih bezbednosnih snaga i da ova teritorija za njih ima određeni strateški značaj. Preispitivanje dosadašnjeg popustljivog stava Vašingtona prema Prištini moglo bi da znači i da će Kosovske bezbednosne snage ostati bez modernog naoružanja koje bi ekstremista, premijer privremenih institucija Albin Kurti gotovo izvesno upotrebio protiv golorukog srpskog stanovništva, pre svega žena i dece. Takvog mišljenja je stručnjak za odbranu i bezbednost Ivan Miletić, koji kaže da će takva jedna odluka biti u vezi sa sveobuhvatnom politikom koju će SAD voditi u regionu. Za „Politiku” izražava očekivanje da će Vašington ozbiljno primeniti svoju politiku na Balkanu i da će i naoružavanje tzv. kosovske vojske biti pod ozbiljnijom lupom SAD.

„Taj zaokret će izvesno biti ozbiljan ukoliko Ričard Grenel dobije neku vrlo visoku funkciju u Trampovoj administraciji, kao što se spekuliše u diplomatskim krugovima, jer on jako dobro poznaje tematiku i glavne političke igrače u regionu. On ne krije da je otvoreno nezadovoljan svim dešavanjima vezanim za Kosovo i Metohiju, tako da će Priština definitivno izgubiti status povlašćenog ’kućnog ljubimca’. Zaista očekujem da, ukoliko mi budemo dovoljno proaktivni i pošaljemo dovoljno informacija direktno u Vašington, ubrzaće se i dovešće do nekog racionalnijeg pristupa rešavanju ovog problema kod nas”, ističe Ivan Miletić.

I dok Beograd pokušava da pokrene klinički mrtav pregovarački proces s Prištinom, na Kosovu i Metohiji se otvoreno zvecka oružjem. Tamo premijer privremenih prištinskih institucija i ekstremista Albin Kurti, uz otvorenu podršku sa Zapada, vrši kompletnu militarizaciju albanskog društva. I to Priština čini očigledno veoma užurbano u poslednje vreme, dok se iščekuju promene na globalnoj sceni. Kao deo oružanog paketa albanski secesionisti najavljuju i pravljenje flote vojnih helikoptera što će dodatno povećati tenzije u ovom delu Evrope. O ovome je na poslednjoj redovnoj sednici Ujedinjenih nacija posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji govorio i ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja, podsetivši u svom govoru „da zemlje NATO-a nastavljaju da snabdevaju tzv. Kosovo oružjem, uključujući i oklopne transportere, protivtenkovske raketne sisteme, izviđačke i udarne dronove” i da u roku od tri godine „Priština očekuje da stavi u upotrebu više od 350 oklopnih vozila i nabavi sopstvenu flotu vojnih helikoptera”. Ambasador Nebenzja podržao je na sednici i pravo Beograda da na osnovu Rezolucije 1244 vrati na KiM do 1.000 vojnika i policajaca.

Uprkos činjenici da su prema Rezoluciji 1244 SB UN snage KFOR-a jedina vojna sila koja može da postoji i operiše na prostoru južne srpske pokrajine, zemlje NATO-a godinama već aktivno podržavaju, opremaju i naoružavaju tzv. kosovske bezbednosne snage i njihovu transformaciju u „vojsku Kosova”. U tom poslu prednjače SAD, Turska, Nemačka, Velika Britanija… I tu se pokazuju dvostruki aršini koji poslednju deceniju vladaju u međunarodnom javnom pravu – kada je reč o interesima Zapada, onda se te zemlje pozivaju na slovo povelje UN i to se može videti u slučaju Ukrajine, ali sa druge strane ne poštuju bilo kakve međunarodne odredbe koje se u bilo kom elementu ili sadržaju suprotno odnose prema njihovim interesima. Primer je upravo Srbija i očuvanje njene teritorijalne celovitosti i suvereniteta u granicama u kojima je naša zemlja primljena u UN, a to podrazumeva i Kosovo i Metohiju.

Krunski dokaz sa kolikim se intenzitetom odvija naoružavanje i organizovanje tzv. kosovske vojske je i činjenica da KBS preuzima kasarne i vojne aerodrome, što je suprotno Rezoluciji SB UN 1244. Tako su pre nekoliko dana tzv. kosovsko ministarstvo odbrane i KBS preuzeli upravljanje nad imovinom nekadašnjeg aerodroma u mestu Dumoš u opštini Podujevo. Ova lokacija je, kako su naveli, strateška tačka za povećanje odbrane i bezbednosti. Navode da raspoređivanje pripadnika KBS-a predstavlja „značajan napredak za bezbednost i stabilnost u regionu”.

„Ovaj korak jača prisustvo KBS-a u regionu Labsko polje i Goljak, osiguravajući dodatnu bezbednost za stanovnike ove oblasti, kao i bolju i bržu podršku za hitne reakcije i operacije u slučaju civilnih vanrednih situacija”, naveo je tzv. ministar odbrane Ejup Maćedonci u objavi na „Fejsbuku”. Na aplikaciji „Gugl maps”, lokacija gde se nalazi nekadašnji aerodrom već je označena kao „vazdušna baza KBS”. Tzv. kosovsko ministarstvo odbrane je sačinilo i dokument u kojem je zapisano da će „snage bezbednosti obučavati borbene vođe”. Na osnovu nacrta administrativnog uputstva tzv. ministarstva odbrane, oficiri će pohađati kurseve u Komandi za doktrinu i obuku, ali i u Hrvatskoj i Turskoj. Ministarstvo odbrane je izradilo nacrt administrativnog uputstva kojim se definišu obrazovanje, treninzi, obuka i ovlašćenja za izbor pripadnika Snaga bezbednosti za ove aktivnosti, a među pripremnim kursevima je i onaj za ratne vođe.

„Kurs borbenog vođe razvija osnovne elemente ličnosti narednika kao vođe u ulozi vođe tima/odreda i zadataka u vezi sa njima, majstora tehnike zadataka i glavnog asistenta za obuku tima/odreda, te razvija komunikacijske veštine i upravljanje. Napredni kurs za vođu razvija osnovne elemente ličnosti štabnog narednika kao vođe odreda, štabne dužnosti i dužnosti povezane sa njima”, navodi se u dokumentu. Glavni cilj je što brže i efikasnije napasti potencijalnog neprijatelja, dakle, ne odbraniti delove Kosmeta. U dokumentu se navodi da opšte obuke pružaju znanje i svest o oblastima od posebnog interesa za KBS, uključujući ratno pravo, borbu protiv terorizma, bezbednost u operacijama i druge.

„KBS planira, organizuje i sprovodi individualnu osnovnu i naprednu specijalizovanu obuku za oficirske, podoficirske i vojničke činove. Individualne obuke se sprovode u domenu institucionalnih, operativnih i samorazvojnih obuka. Ove obuke nude jedinice KBS-a prema odgovarajućim oblastima i granama i podeljene su na: vojnu obuku, individualnu pešadijsku obuku i individualnu specijalističku obuku”, navodi se u dokumentu. To i jesu pripreme za ozbiljniji sukob i militarizaciju, jer prave mobilne timove u kojima će biti civilni i vojni stručnjaci koji će ići po Kosmetu i obučavati mlade ljude i podizati svest da postanu deo KBS-a.

„Ta instrukcija koja je pripremljena nosi veoma velike rizike i može imati ozbiljne posledice, jer je očigledno priprema za veliki sukob i zato je potrebna formacija kao što je KBS. Planom restruktuiranja iz 2019. godine bilo je najpre predviđeno da se transformacija KBS-a u vojsku Kosova završi za deset godina, kada bi stekla punu operativnu sposobnost. Predviđeno je da se godinu dana ranije uvede obavezno služenje vojnog roka za mladiće uzrasta od 19 do 34 godine”, kaže za „Politiku” predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.

Dodaje da je procenjeno da će tada regrutni potencijal biti 180.000 ljudi. Podsetimo, Drecun je ranije za Sputnjik upozorio da je ubrzano raspoređivanje KBS-a u bazama širom Kosova, od kojih su neke na oko 15 kilometara uz administrativnu liniju sa Srbijom, signal da Albanci oružano zaposedaju celu teritoriju Kosova i postaju pretnja i rubnim delovima centralne Srbije. Namera je da se preliva nestabilnost i vrši destabilizacija, pre svega na istoku KiM, prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ali i na severu, prema raško-polimskoj oblasti.

Pri tome, navodi nekih nemačkih i turskih vojnih stručnjaka koji kažu da KBS dobija odbrambeno oružje su ortodoksna laž. Kada se neko naoružava daljinski vođenim letelicama (dronovima), protivoklopnim sredstvima i haubicama, jasno je da tu ima elemenata ofanzivnih sredstava. Početkom sledeće godine tzv. Kosovo će oformiti tri pešadijska puka u potpunosti. Godinama se njihovi snajperisti obučavaju u Nemačkoj i Jordanu i sve što se radi je pre svega priprema za rat. Iako je bilo predviđeno da imaju 5.000 aktivnih vojnika, oni sada već imaju oko 800 ljudi više koji su korektno opremljeni i obučeni, jer čitav taj posao radi NATO sa svojom logistikom i instruktorima.

Svega dva dana posle američkih predsedničkih izbora, tzv. komandant KBS-a general-potpukovnik Baškim Jašari, na poziv Udruženja vojske SAD, učestvovao je na Godišnjoj konferenciji i sajmu odbrambene industrije AUSA 2024. u Vašingtonu. Kako je saopšteno iz KBS-a, Jašari se najpre sastao sa načelnikom Generalštaba američke vojske generalom Rendijem A. Džordžom, gde je razgovarano o bilateralnoj saradnji, zajedničkim vežbama i drugim zajedničkim aktivnostima. „General Jašari je u relevantnim aktivnostima istakao veliki značaj i odličnu priliku učešća u ovoj međunarodnoj aktivnosti, kao i da ceni činjenicu da se pored promene geopolitičkog konteksta unapređuje vojna tehnologija i saradnja sa savezničkom državom”, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, poseta Jašarija je veoma važna u procesu razvoja KBS-a, pošto ulazi u završnu fazu procesa tranzicije.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže za naš list, da iako po Rezoluciji 1244 UN iz 1999. godine ne postoji mogućnost za formiranje vojske na KiM, iako čak i ustav lažne, samoproglašene, države ne predviđa postojanje vojnih snaga, svedoci smo da zemlje NATO-a, a posebno SAD, Turska, Velika Britanija i Nemačka, konstantno naoružavaju i obučavaju Albance u južnoj srpskoj pokrajini. Za naš list navodi da razloge za to nesumnjivo protivpravno delovanje možemo pronaći kako u političkim tako i vojno-strateškim razlozima.

„Sve te zemlje koje su uključene u formiranje vojske na Kosmetu su priznale samoproglašenu nezavisnost srpske pokrajine. Samim tim, za njih su Kosovo i Metohija država, koja mora funkcionisati u punom kapacitetu i koja mora imati sve prerogative državnosti, a vojska je jedan od najvažnijih. Na ovaj način države političkog Zapada šalju poruku ostatku sveta, a naročito zemljama koje nisu priznale lažnu državu ili su u jednom momentu priznale, pa se danas kolebaju, da je taj proces nepovratan i da NATO svoje strateške političke odluke po tom pitanju neće revidirati”, kaže Graovac.

Srđan Graovac: Stalna pretnja za Srbe na Kosmetu i Beograd

Što se tiče vojno-strateškog, odnosno bezbednosnog segmenta naoružavanja kosmetskih Albanaca, trebalo bi istaći da on postaje sve važniji u kontekstu pogoršanja bezbednosne slike u Evropi usled rata u Ukrajini. Dosadašnji strah od eskalacije i širenja tog sukoba svakako tera vojne stratege NATO-a da razmišljaju o eventualnoj potrebi da se njihove trupe sa KiM, usled eventualne eskalacije sukoba, prebace na Istok Starog kontinenta. Ako tako bude i ako se situacija nakon promena u SAD ne pacifikuje, biće im potrebne obučene i opremljene snage na KiM, koje bi popunile vakuum i čuvale taj strateški važan prostor za održavanje linija komunikacije i snabdevanja između NATO snaga na Zapadu i Istoku Evrope.

„Nikako ne treba zanemariti ni opciju da te albanske snage, u slučaju nužde, budu direktno poslate da ojačaju istočni bedem NATO-a. Takođe, ta albanska vojska treba da bude stalna pretnja za Srbe na Kosmetu, kao i za zvanični Beograd, koji se nije priključio NATO-u u njegovom obračunu sa Rusijom. Zapad time šalje jasnu poruku da je nezadovoljan takvim držanjem Srbije i da je doživljava kao potencijalnu opasnost. Nešto drugačije planove od SAD, Britanije i Nemačke ima Turska, koja preko naoružavanja kosmetskih Albanaca želi da ojača veze sa svojim strateški važnim i istorijskim saveznicima. Neoosmanizam predstavlja temelj turske spoljne politike danas, a Balkan je prostor koji vladajuće političke elite u Ankari smatraju svojom zonom uticaja. Posebno tu računaju na muslimanski faktor, kako bošnjački tako posebno i albanski, koji je u ekspanziji”, zaključuje Srđan Graovac.

Izvor: Politika

Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.