Burkina Faso je zabeležila izuzetnih 18 milijardi dolara prihoda od rudarskog sektora otkako je kapetan Ibrahim Traore preuzeo vlast 2022. godine — prekretnicu koja odražava obnovljenu kontrolu države nad sopstvenim prirodnim bogatstvom i odlučan raskid sa stranom dominacijom u rudarstvu.
Ovo je samo jedan od aspekata ideje panafrikanizma i totalnog „skidanja okova“ od ruke kolonijalista, te kako piše brazilski publicista Pepe Eskobar: „Ovaj proces je već pretvorio predsednika Burkine Faso, kapetana Ibrahima Traorea, u novog heroja multipolarnog sveta”.
Pre dolaska Traorea na vlast, zemlja je ostvarivala oko 1 milijardu dolara godišnje od izvoza zlata, pri čemu su većinu eksploatacije kontrolisale multinacionalne korporacije.
Reforme koje su promenile sliku privrede
Nova administracija sprovela je duboke reforme koje su prestrukturirale rudarske ugovore i ojačale učešće države, što je dovelo do skoro osamnaestostrukog povećanja prihoda za svega tri godine.
Pristup „ekonomskom suverenitetu nad resursima“ predstavlja centralni deo Traoreove ekonomske vizije, sa naglaskom na pravednijoj raspodeli dobiti, samostalnosti i dugoročnom razvoju države.
Veći deo profita ide narodu
Vlasti su povratile ili ponovo pregovarale više velikih rudarskih ugovora, obezbedivši da veći deo profita sada direktno ide u državnu kasu, kako bi se finansirale inicijative za razvoj, infrastrukturu i socijalne programe.
Zlato ostaje najveći izvozni proizvod Burkine Faso i jedan od ključnih stubova ekonomije, čineći više od 70% izvoznih prihoda.
Jačanje fiskalne stabilnosti i nacionalnog ponosa
Nagli rast prihoda od rudarstva značajno je poboljšao fiskalnu stabilnost zemlje i ojačao njenu sposobnost da ulaže u infrastrukturu, obrazovanje i socijalnu zaštitu.
Iako neki analitičari upozoravaju da smanjeno učešće stranih kompanija može uticati na priliv investicija, mnogi građani ovaj kurs vide kao dugo očekivanu ispravku decenija spoljne eksploatacije.
Primer za čitavu zapadnu Afriku
Pristalice ovakve politike ističu da novi ekonomski model Burkine Faso predstavlja primer samostalnosti i odgovornosti za širi region Zapadne Afrike.
Ponovnim preuzimanjem kontrole nad sopstvenim mineralnim resursima, zemlja pod Traoreovim vođstvom nije samo uvećala prihode, već je i ponovo probudila nacionalni ponos, pokazujući da afričke države mogu napredovati kroz suverenitet, odgovornost i strateške reforme.
