Hrvatska vojna operacija „Oluja”, ispunila je zadate ciljeve. Srbi su proterani iz Republike Hrvatske, a njihova vekovna ognjišta poharana i popaljena. Isto kao i 1941. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Ipak, ta pobeda nije bila tako blistava kako u Hrvatskoj danas ističu. Malo je nedostajalo na akcija propadne zbog sloma napada u pravcu Petrinje. To znači da nisu baš sve jedinice Vojske Republike Srpske Krajine bacile oružje i napustile položaje.
„U pravom danu „Oluje”, poginuo je 121 hrvatski vojnik. Najviše je poginulo prvog jutra na Baniji, kod Petrinje, gde ih je poginulo 90. Napad je tamo zapeo i do reorganizacije komande bile su velike žrtve“, objasnio je Andrija Hebrang, bivši ministar zdravstva Hrvatske.
Plan je bio da 57. brigada napadne kroz Kotar šumu ali je naletela na minsko polje. Tada su poginuli komandant brigade i još neki podoficiri. To je bio veliki šok za ljudstvo te jedinice. Zbog toga je zaustavljen napad koji je predviđao opkoljavanje Petrinje i njeno postepeno zauzeće.
Petrinja i šire područje je branjena od strane 39. Banijskog korpusa. Ta jedinica bila je ojačana tenkovima iz sastava Korpusa specijalnih jedinica Vojske RSK.
Glavni štab u Zagrebu je sazvao sastanak komandanata, da reorganizuje napad. Srbi su u tom trenutku minobacačima od 120 milimetara gađali objekat u kojem su se skupili hrvatski oficiri. Bili su demoralisani. Podnet je izveštaj da je 2. Gardijska brigada razbijena, da više ne deluje kao celina.
Uništeni tenkovi
Posebno velike gubitke su imali hrvatski tenkisti. Tenkovski napad je bio usmeren samo na jedan pravac – prema centru Petrinje. Snage Vojske RSK bile su spremne i uništile su četiri tenka.
„Poginuo je komandant gardijskog bataljona, poginuo je komandant 57. puka. Poginulo je 18 ljudi samo na jednom mestu. Iz 101. brigade gine sedam vojnika u prvom naletu“, objasnio je Petar Stipetić, komandant sektora „Sever” kome su pripadali Zagreb i Bjelovar. On je preuzeo komandovanje napadom prema Petrinji.
„Gine savetnik za protivoklopnu borbu. Gine komandant čete, dva komandira vodova. Sve to u jednom danu, to je bila katastrofa“, otkrio je Miro Krišto, načelnik štaba 2. Gardijske brigade Hrvatske vojske.
Istočno od Petrinje, hrvatske jedinice pod komandom generala Luke Džanka trpe velike gubitke na obalama Save. Samo je 125. brigada u prvom kontaktu sa srpskim snagama imala pet mrtvih i 14 ranjenih. Njima je u pomoć trebao da priskoči bataljon koji je i sam pretrpeo velike gubitke – poginuli su komandant i komandir čete.
