Pre dvadesetak dana Bil Gejts je promenio ploču govoreći da svet neće propasti ako ne ispunimo klimatske ciljeve. Istovremeno je naglašavao da će klimatske inovacije, a ne prisila, dovesti do pozitivnih promena.
Kritika apokaliptičkog razmišljanja
„Za nekoliko decenija, apokaliptične klimatske promene desetkovaće civilizaciju. Dokazi su svuda oko nas – samo pogledajte sve toplotne talase i oluje uzrokovane porastom globalnih temperatura. Ništa nije važnije od ograničavanja porasta temperature.” – to je, po rečima Bila Gejtsa, na sreću pogrešno razmišljanje. Klimatske promene će imati ozbiljne posledice, pogotovo za ljude u siromašnim državama, ali neće dovesti do uništenja čovečanstva.
Posledice fokusiranja na kratkoročne ciljeve
Nažalost, razmišljanje o klimatskom armagedonu uzrokuje da se veliki deo klimatske zajednice previše usredsređuje na kratkoročne ciljeve emisija, a to preusmerava resurse sa najefikasnijih stvari koje bismo zapravo trebali da činimo kako bismo poboljšali život u svetu koji se zagreva.
Prva klimatska istina: klimatske promene su ozbiljne, ali nisu kraj sveta
O klimatskim promenama svi treba da prihvatimo tri jednostavne istine. Prva od njih je da klimatske promene predstavljaju ozbiljne izazove, ali one neće uništiti čovečanstvo.
Čak i ako svet preduzme samo umerene mere kako bi suzbio klimatske promene, trenutni konsenzus je da će do 2100. godine prosečna temperatura Zemlje najverovatnije biti između 2°C i 3°C viša nego 1850. godine.
To je iznad cilja od 1,5°C na koji su se zemlje obavezale Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine. Zapravo, između sada i 2040. godine bićemo daleko od ostvarenja svetskih klimatskih ciljeva. Jedan od razloga je taj što svetska potražnja za energijom raste – više nego dupliraće se do 2050. godine.
Sa stanovišta poboljšanja životnih uslova, korišćenje više energije je dobra stvar, jer je usko povezano sa ekonomskim rastom. Veća potrošnja energije je ključni deo prosperiteta.
Uloga inovacija u rešavanju klimatskih izazova
Tu na scenu stupaju inovacije koje nam daju jeftinije solarne i vetroelektrane, kao i jeftinije baterije za skladištenje energije. Uticaj toga je već danas vidljiv po pitanju ispuštanja stakleničkih gasova, a u budućnosti će biti još značajniji. Cilj je da se daljim inovacijama u budućnosti ukine skupoća zelene energije i da ona postane jeftinija od fosilne.
Druga klimatska istina: temperatura nije najbolji pokazatelj napretka
Druga klimatska istina koju svi treba da prihvate jeste da globalna temperatura nije najbolji način da se meri naš klimatski napredak. Globalna temperatura nam ne govori ništa o kvalitetu života, pa je stoga ograničene važnosti. Mnogo je važnija borba protiv nejednakosti.
Treća klimatska istina: zdravlje i prosperitet kao najbolja odbrana
Treća klimatska istina je da zdravlje i prosperitet predstavljaju najbolju odbranu od klimatskih promena. Kao dokaz toga navodi se naučna studija koja pokazuje da se broj umrlih zbog klimatskih promena u siromašnim državama smanjuje za 50% u slučaju višeg ekonomskog rasta.
Suprotstavljene poruke: Gejts i Ujedinjene nacije
Ovo što je navedeno predstavlja skraćenu verziju dugog monologa Bila Gejtsa od 28. 10. 2025. Reč je o monologu koji je u suprotnosti sa stavovima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji je praktično u isto vreme govorio potpuno suprotnu priču – priču o klimatskom kraju sveta.
Uloga inovacija nasuprot pogrešnim projekcijama
Razumni su znali od početka da će inovacija sama po sebi, bez pravnog nasilja i diktature, rešiti klimatski problem. To nisu znali – i ne znaju – samo „zeleni fundamentalisti” i ljudi koji sede u kancelarijama i prave pogrešne projekcije. Oni prave pogrešne projekcije jer nikada ne mogu u njih da uključe inovaciju i njen uticaj na ekonomiju i društvo.
Mogućnost prirodne samoregulacije klime
Za kraj, postoji i drugo rešenje globalnog zagrevanja koje Bil Gejts ne spominje. Reč je o samostalnoj termoregulaciji planete Zemlje. Kada se planeta previše ugreje, Golfska struja može prestati da teče, što bi rezultovalo globalnim zahlađenjem.
