Početna » Društvo » Bezbednost na mrežama: Deca ne prepoznaju opasnost, važna uloga roditelja

Razgovor o bezbednosti mora da postane deo vaspitanja

Bezbednost na mrežama: Deca ne prepoznaju opasnost, važna uloga roditelja

Razgovor o bezbednosti na društvenim mrežama mora da postane deo kućnog vaspitanja i ova tema mora da bude deo roditeljske uloge. Beogradskim osnovcima, od trećeg zaključno sa šestim razredom, trebalo bi da u drugoj polovini avgusta budu uručena 67.592 tableta.

Kako je najavljeno iz gradske uprave, cilj je da se obezbede digitalna sredstva za učenje. Tableti će biti u vlasništvu roditelja i, kako je saopšteno, uređaji će u periodu od 22 časa do 6 časova biti zaključani. To znači da će im u noćnim satima biti onemogućen pristup društvenim mrežama, a preko dana će moći nesmetano da surfuju samo po obrazovnim sajtovima, tj. po veb-adresama s bele liste Ministarstva prosvete i da ih koriste isključivo kao digitalni udžbenik.

Ova vest, kako je rekla jedna nastavnica srpskog jezika iz Zemuna, obradovala je prosvetne radnike, ali izazvala pomalo smešne reakcije đaka. Na primer, sedmaci su pitali zašto ne dobijaju tablete. Kada su čuli da uređaji neće moći da se koriste noću, za igrice, četovanje, ljubomora je istog trenutka nestala, prenela je utiske. I roditelji s kojima smo razgovarali pozdravljaju akciju. Posebno raduje što će uređaji biti pod kontrolom.

Samohrana majka blizanaca koji će od jeseni biti osmaci rekla je da joj nije žao što dečaci neće dobiti tablete i da je ranije morala da savladala tehnike kontrole telefona i kompjutera.

– Samouka sam kada je reč o bezbednosti na internetu. Pre neku godinu, sećam se, kad krenem na posao, u tašnu sam stavljala ceo ruter iz stana. Nisam znala kako da ih sprečim da sate i sate provode u igricama. Onda sam se edukovala, pitala prijatelje, a i deca su sazrela – kaže ona.

Tablet za osnovce, vodič za roditelje

Internet je odavno deo svakodnevice pa i života najmlađih. Ujedno je doneo nove opasnosti koje, kao u stvarnom – oflajn životu, roditelji moraju da nadgledaju. Za Katarinu Jonev Ćiraković, edukatorku za bezbednost dece na internetu i autorku knjige ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje”, podatak da će tableti imati „filtere” je odličan.

– Podržavam ideju da svi učenici dobiju besplatne tablete. To je važno. Omogućava se i deci iz porodica slabijeg materijalnog stanja da budu u korak s novim tehnologijama. Nadam se da će akcija zaživeti po Srbiji. Naša deca treba da steknu aj-ti veštine, da digitalno budu pismena jer će im pomoći u daljoj edukaciji, životu. Digitalizacija će nastaviti da uzima maha – kaže sagovornica Politike.

Upozorava da je važno od malih nogu učiti decu kako da se ponašaju u virtuelnom svetu.

– Upravo digitalizacija i dostupnost uređaja utiču da sve mlađa deca postaju deo onlajn sveta, iako, na primer, za mlađe od 13 godina nije preporučljivo da imaju samostalne profile na društvenim mrežama. Ako ih imaju, onda mame i tate moraju da kontrolišu, uče ih, jer je i to deo digitalne pismenosti 21. veka – ukazuje Katarina Jonev Ćiraković.

Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, ukazuje na podatke istraživanja „Deca Evrope na internetu” (EU Kids Online) koje se sprovedi i u Srbiji, o deci i mladima uzrasta od 9 do 17 godina.

– Što je dete starije to je veći prosečan broj sati koji provede na internetu, tokom dana. Uzrasne razlike su veoma izražene. Najmlađa deca na internetu dnevno provode približno sat i po, dok najstarija deca trostruko više – četiri i po sata – kaže Emina Beković.

Statistika

U najmlađem uzrastu, dečaci više vremena provode na internetu u odnosu na devojčice. Kasnije ta razlika nestaje. U najstarijem uzrastu devojke su te koje duže „vise” na internetu. Većina dece svakodnevno najviše sluša muziku – 80 procenata, gleda video-snimke – 78 procenata, provodi vreme na društvenim mrežama – 73 procenta i komunicira s porodicom i prijateljima – 67 procenata.

Nešto više od polovine dece u Srbiji – 53 procenta svakoga dana igra igrice na internetu.

– Internet se, dakle, primarno koristi za zabavu i komunikaciju – ističe edukatorka i upozorava da zabrinjava što polovina dece od 9 do 12 godina u našoj zemlji (55 procenata dečaka i 53 procenta devojčica) svakodnevno provodi vreme na društvenim mrežama. – Oni su u uzrastu koji je ispod granice od 13 godina i koju većina društvenih mreža postavlja kao uslov za otvaranje profila. Poređenja radi, u Nemačkoj je samo 11 procenata.

Da se snižava dob u kojoj se otvaraju nalozi na „Tiktoku”, „Instagramu”, „Fejsbuku”, pogotovo prvoj mreži uočila je i Katarina Jonev Ćiraković.

– „Tiktok” je doživeo globalni bum upravo 2020. godine. Dovoljno je da se pristupi aplikaciji, čak ne mora da se otvara nalog, i mogu da se gledaju milijarde video-klipova. Dominantno je prisustvo dece mlađe od 13 godina na ovoj društvenoj mreži.

Objašnjavajući uzroke popularnosti, ne samo kod nas već i u svetu, osvrnula se na uticaj pandemije. – Prethodnih godinu i po dana svima se život promenio. Deca su podnela, takođe, veliki teret. Bila su zatvorena, izolovana od vršnjaka. Nisu mogla da pohađaju nastavu u školi već u onlajn formatu. Nije bilo treninga, mogućnosti da se bave uobičajenim vanškolskim aktivnostima. Takva situacija izolovanosti u realnom životu usmerila ih je na virtuelnu zajednicu. Zato su deca više bila prisutna na društvenim mrežama.

Najčešće mreže

Ona dodaje da su „Instagram” i „Tiktok” najčešće mreže među decom i mladima, potom sledi „Snapčet”:

– Aktivnosti na mrežama su zbog pandemije bile jedna od retkih „druženja” koje su deca mogla da primenjuju. Ipak, mreže nisu bezbedno i sigurno mesto. Razgovor o bezbednosti na internetu mora da postane deo kućnog vaspitanja, obrazovnog procesa koji se ne sprovodi isključivo u školi. Ova tema mora da bude deo roditeljske uloge.

U oceni koliko su deca svesna opasnosti koje vrebaju i koliko su roditelji sposobni da budu učitelji i zaštitnici u onlajn svetu, Emina Beković smatra da je najbolji primenjivati metode dokazane u realnosti, ali je važna i edukacija mama i tata.

– Današnja deca digitalno su spretna i radoznala, ali ne baš zavidnog znanja kada je u pitanju bezbednost, odnosno prepoznavanje opasnosti i kako da reaguju ako se nađu u rizičnoj situaciji. Mladi znaju više o načinima korišćenja interneta u odnosu na roditelje, ali su nespremni da uoče uzročno-posledičnu vezu između radoznalosti, digitalnih veština i posledica. Deca možda znaju više o internetu, ali odrasli znaju više o životu – podseća naša sagovornica.

Ne može bez kontrole

Vrlo je važno da roditelji budu upućeni u internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja. Uvek treba da pitaju decu: šta posećuju na internetu, s kim četuju, ko stupa u kontakt s njima. Moraju da se digitalno opismene kako bi pratili ponašanje deteta. Na primer, mogu da budu „prijatelji” s detetom na društvenim mrežama, da poseduju šifre detetovih naloga, redovno prate „istoriju” pretraživanja. Takođe, postoje aplikacije roditeljske kontrole za instaliranje na računaru i mobilnim telefonima kako bi se pratile aktivnosti, ograničio sadržaj, vreme koje dete provodi na internetu.

– Naše iskustvo govori da roditelji nemaju visok stepen svesti o opasnostima. Smatraju da je bezbednije mesto od ulice, misleći da su deca apsolutno sigurna ako su kod kuće uz računar. Kako su roditelji odgovorni za decu i njihove postupke, u obavezi su da pokažu više interesovanja za sadržaje koje njihovo dete posećuje na internetu, da unaprede digitalne veštine, informišu i sebe i dete o merama zaštite i načinima prepoznavanja opasnosti i nasilja kao i reagovanja – savet je Emina Beković.

Pozovite 19833

Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na telefonski broj 19833 tokom 2020. godine upućeno je 5.700 poziva, ujedno su dobili 1.575 mejlova. U prvih šest meseci ove godine broj poziva je bio 1.778 i primljeno 1.125 mejla.

Najviše je bilo pitanja o opštim principima, metodama za bezbednost dece na internetu. Odrasli i deca javljali su se s upitom kako da konkretno prevaziđu neku kriznu situaciju. Kako se bezbedno koriste društvene mreže, tražena su objašnjenja za podešavanje privatnosti naloga, kako blokirati osobu koja šalje uvredljive poruke, prijavljivani su lažni profili, kako se blokira instagram nalog na kome se širi vređanje, kako povratiti hakovan profil.

Obuke za nastavnike

U periodu od izbijanja pandemije Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu organizovao je vebinare za roditelje, nastavnike i učitelje. Više od 280 učitelja i nastavnika prošlo je obuku u proteklih 12 meseci o opasnostima koje vrebaju i kako se zaštititi. Snimljene su prezentacije o bezbednom korišćenju interneta, koje se emituju na RTS Planeti, u okviru onlajn nastavnog programa.

„Zaključani” nalog

Otvoren razgovor s detetom najbolja je prevencija od opasnosti na internetu. – Za početak, mora da postoji iskrena komunikacija. Dete ne treba da krije bilo šta od svojih roditelja i ne treba da se plaši da s njima bilo šta podeli, naročito ako mu se nešto loše dešava. Da bi se sprečio kontakt s nepoznatim osobama koje imaju zle namere, najsigurnije je da imaju „zaključan” profil, ne prihvataju pozive za prijateljstvo i praćenje od ljudi koje ne poznaju, ne komuniciraju, ne četuju s nepoznatim osobama. Međutim, koliko god zvučalo jednostavno, teško je sve to sprovesti – ukazuje Katarina Jonev Ćiraković.

Trend je da deca ,,jure” lajkove, misleći da time dobijaju veći značaj, da su bolja od drugih. Da bi neko imao puno lajkova na objavama podrazumeva puno pratilaca. Deci i mladima uzori su jutjuberi i tiktokeri s milionskim brojem pratilaca, te zato ostavljaju otvorene profile.

Duga lista opasnosti

Opasnosti na društvenim mrežama ispoljavaju se u brojnim oblicima. Od komunikacije s nepoznatim ljudima, različita lica vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi; uznemiravanje, postavljanje lažnih informacija, grupa u kojima je cilj ismevanje.

Mnogo je sajtova i naloga s nasilnim i neprikladnim sadržajima. Jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednost dece jesu kriminalne aktivnosti: krađa identiteta i informacija, pedofilija, mogućnost kidnapovanja, ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje.

U porastu je broj video-igrica koje kao krajnji cilj izazivaju samopovređivanje dece pa čak i samoubistvo. Sve je više mržnje, nasilnih sadržaja, ismevanja, pretećih komentara, propagiranja iskrivljenih i nemoralnih vrednosti. Sve to targetira decu i mlade. S novim rizicima u sajber svetu deca ne mogu da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece tako i roditelja i društva u celini.

Izvor: Politika

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.