Borba sa ozloglašenim i štetnim aflatoksinom koji zadaje muke domaćim proizvođačima žitarica, posebno kukuruza i mleka, mogla bi da bude efikasnija ako iznad naših njiva u vreme zaštite useva masovnije polete dronovi.
Ovo je nedavno za „Politiku” izjavio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ističući da je već kreirana kreditna linija za nabavku dronova za prskanje kukuruza jer je uz pomoć njih tretman fungicidima i delotvorniji i jeftiniji nego standardnim prskalicama. Ovakav scenario verovatno će postati uobičajen na gazdinstvima u Srbiji i širom sveta u narednim decenijama jer već sada se te savremene letelice koriste u više od stotinu država. Ipak, njihova upotreba na domaćim gazdinstvima još nije omasovljena i za mnoge proizvođače su i dalje nedostupni, osim za velike kompanije koje su osposobljene za korišćenje savremene tehnologije.
Dronovi nisu samo alatke za uštedu vremena i višestruki pomagači u preciznoj poljoprivredi već bi u osnovi mogli da osiguraju budućnost agrara koji hronično ima problema sa nedostatkom radne snage.
Prema objašnjenju stručnjaka, agrodronovi donose inovativne načine za tretiranje useva i unapređenje rada na njivama. Funkcionišu uz pomoć GPS navigacije i senzora, omogućavajući precizno i autonomno letenje, pozicioniranje i mapiranje terena, uz precizno planiranje putanje i prskanja. Uz pomoć ugrađenih senzora za analizu useva moguće je pratiti zdravlje biljaka, i pravovremeno otkriti bolesti, štetočine ili nedostatak hranljivih materija. Posebno prskanje useva iz vazduha postaje sve popularniji način tretiranja roda. Njihova upotreba posebno je korisna na velikim i teško dostupnim površinama, gde se tradicionalne metode često pokazuju kao neefikasne. U voćnjacima i vinogradima agrodronovi pokazuju poseban potencijal. Njihova sposobnost da lete nisko i precizno omogućava ciljano tretiranje, bez oštećenja biljaka ili plodova. Takođe, oni mogu da koriste i termalne kamere kako bi otkrili nejednaku distribuciju vlage u zemljištu, omogućavajući efikasnije navodnjavanje. Na nedavno održanom Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, pored tradicionalnih poljoprivrednih mašina poput traktora i kombajna, na tri štanda bili su izloženi i poljoprivredni dronovi, što znači da interesovanje proizvođača postoji.
Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) pokrenuo je prošle godine obuku stručnjaka za upotrebu dronova u okviru projekta „Održiva poljoprivreda kroz upotrebu dronova u vinogradarstvu”, koji su podržali Centralni savet Srba u Nemačkoj i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Profesor dr Miladin Ševarlić, predsednik SPITS-a, kaže za naš list da je u okviru ovog programa obučeno pet pilota dronova. Ideja im je bila da pospeše razvoj srpske poljoprivrede kroz korišćenje dronova, u ovom slučaju u vinogradima. U okviru projekta kupljen je dron sa pratećom opremom koji će ostati u vlasništvu saveza.
– Takođe smo finansirali profesionalnu obuku pilota koji su u međuvremenu i položili ispit u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije. S ponosom ističem da smo konkursom za pilote drona osposobili četiri koleginice, tri doktorantkinje sa poljoprivrednih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu i jednog savetodavca u PSSS Požarevac, kao i i dugogodišnjeg člana saveza i savetodavca iz Pančeva – navodi Ševarlić.
Značaj dronova u agraru već su prepoznale i neke srednje poljoprivredne škole u Srbiji ili one koje imaju odeljenja za obrazovanje poljoprivrednih tehničara. Pet škola već ima odeljenje za digitalnu poljoprivredu, dok su još tri akreditovale programe za narednu godinu. Ševarlić kaže da su u široj upotrebi dva tipa agrodronova: mali (koštaju na tržištu od 4.000 do 5.000 evra), koji idu u „izvidnicu” sa kamerama i koji snimaju teren, i veliki, takozvani bombarderi, koji nose rastvor sredstava za zaštitu bilja i na osnovu podataka manjih dronova o stanju zasada precizno primenjuju preparate. Napominje da je njihova cena od 20.000 evra pa naviše u zavisnosti od proizvođača i količine tereta koji mogu da ponesu. Osim što ovakav način tretiranja donosi veliku uštedu za poljoprivrednike i ubrzava radove, oni mogu da se koriste i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Recimo, kada traktor zbog kiše ne može da uđe u njivu – dron može. Ali mogu i da se spuste iznad samih biljaka i tako ne ugroze useve susednih parcela. Takođe i zbog preciznosti troše znatno manje pesticida – objašnjava Ševarlić.
Precizna poljoprivreda je bezbednija za operatere (jer rukuju iz daljine) i svodi na minimum rizike po životnu sredinu. Dronovi su veoma korisni, posebno u vinogradima, voćnjacima i na veoma strmim područjima, gde je teško koristiti konvencionalnu tehnologiju.
– Predložio bih Ministarstvu poljoprivrede da za svaku stručnu savetodavnu službu nabavi po dva drona i obuči za pilota jednog od stručnjaka. Osim za klasične poslove u poljoprivredi, dronovi mogu biti korisni i za procenu štete u zasadima za osiguravajuće kompanije ili u slučaju izbijanja požara – ističe Ševarlić.
U Aziji se dronovi široko koriste za prskanje useva, a u SAD je došlo do širokog usvajanja tehnologija dronova zahvaljujući progresivnom zakonodavstvu. U početku su korišćeni za praćenje i analizu ali danas imaju mnogo svestraniju primenu. Evropa je bila znatno sporija. U početku je njihova upotreba uglavnom bila ograničena za upotrebu u vinogradima i voćnjaci na padinama. Prema objašnjenju stručnjaka, EU još nije donela uniformni propis kad je reč o korišćenju dronova za prskanje pesticidima iz vazduha i pored lobiranja najuticajnijih poljoprivrednih grupa (Kopakogeka), ali su države to pitanje pojedinačno rešavale sopstvenim regulativama. Postoji namera da se kroz legiostativu na celokupnoj teritoriji omogući šira upotreba dronova na farmama.
Digitalizacija poljoprivrede je u velikom delu Evrope već kročila na poljoprivredna gazdinstva. Prema istraživanju Nemačkog seljačkog saveza, osam od deset poljoprivrednika u Nemačkoj već standardno koristi neke od visoko tehnoloških poljoprivrednih mašina, aplikacije za poljoprivredu, robote ili dronove.
– Posebno je rasprostranjena GPS navigacija za poljoprivredne mašine, koju koristi 45 odsto poljoprivrednika, 28 odsto njih koristi tehniku senzora za nadziranje životinja ili za merenje klimatskih uslova, stanja zemljišta ili biljaka – izjavio je nedavno dr Milan Čobanov, predsednik Centralnog saveta Srba u Nemačkoj (ZSD) iz Berlina. Istraživanja pokazuju da nemački poljoprivrednici i stočari rado prihvataju digitalizaciju, zato što im je kroz nju i veća produktivnost.
U digitalizaciji vide i mogućnost da se fizički rasterete i sebi olakšaju rad čak 79 odsto njih, drugih 64 odsto tvrdi da im savremena tehnologija dugoročno pomaže i u smanjenju troškova proizvodnje.
Jedno od najbrže rastućih tržišta
Prema podacima Drone Industry Insightsa, očekuje se da će tržište dronova, kao jedno od najbrže rastućih, ove godine premašiti 42 milijarde dolara. Do 2035. godine na nebu će biti bar deset puta više bespilotnih letelica nego danas.
Tržište dronova takođe se suočava s brojnim izazovima i ograničenjima, posebno u pogledu zakonskih propisa i sigurnosti. Kako navodi portal „Dronograf”, različite zemlje imaju različite regulative kojima ograničavaju korišćenje dronova, zavisno od njihove težine, visine leta, udaljenosti od objekata i ljudi, svrsi leta i drugim faktorima. Praktično, zakonski propisi se menjaju nekoliko puta godišnje jer se vlasti suočavaju sa većim i novijim zloupotrebama bespilotnih letelica.
Kada je reč o tržištu dronova na prostoru Balkana i Istočne Evrope, može se reći da je ono još u razvoju, ali da ima veliki potencijal za rast i inovacije.
