Planovi Ilona Maska da izgradi fabriku mikročipova „Terafab“ trebalo bi da budu predstavljeni za nekoliko dana, jer izvršni direktor kompanije Tesla nastoji da reši problem uskog grla u snabdevanju čipovima sa kojim se njegova kompanija suočava.
Ambiciozan plan: „TeraFab“ sa stotinama milijardi čipova godišnje
Mask namerava da izgradi takozvani „TeraFab“, postrojenje koje bi moglo da proizvodi „stotine milijardi“ čipova godišnje, ali verovatno bez klasične čiste sobe (cleanroom) kakva je uobičajena u industriji poluprovodnika.
Industrija poluprovodnika trenutno prolazi kroz jedan od najintenzivnijih perioda u svojoj istoriji, pre svega zbog eksplozije potražnje za čipovima izazvane razvojem veštačke inteligencije. Potražnja je toliko velika da stvara ograničenja čak i za velike kupce kao što je Tesla.
Mask je više puta iznosio ideju o stvaranju sopstvene mreže fabrika čipova. Prema njegovim rečima, takav potez bi omogućio kompaniji da realizuje ambicije u oblasti prilagođenih silicijumskih rešenja, ali i da pomogne Sjedinjenim Američkim Državama da smanje zavisnost od tajvanskog giganta TSMC.
Skepsa stručnjaka i „divlje“ ideje
Ipak, brojni stručnjaci su Maskove ideje nazvali „divljim“, naglašavajući da je ulazak u industriju poluprovodnika izuzetno složen i skup poduhvat. Uprkos tome, čini se da direktor Tesla ne odustaje od svojih planova.
Prema Maskovoj nedavnoj objavi na društvenim mrežama, projekat „TeraFab“ biće predstavljen za „sedam dana“. Iako detalji još nisu otkriveni, očekuje se da će Mask i njegov tim predstaviti konkretan plan kako bi ova fabrika mogla da postane stvarnost.
Proizvodnja veća od tajvanskih fabrika
Prema ranijim Maskovim izjavama, cilj je proizvodnja između 100 i 200 milijardi čipova godišnje. Ukoliko bi se taj plan ostvario, ta fabrika bi mogla postati jedna od najvećih na svetu, čak i sa većim obimom proizvodnje od postrojenja kompanije TSMC na Tajvanu.
Iako ovi planovi zvuče impresivno na papiru, mnogi postavljaju pitanje kako bi se oni zaista realizovali. Podseća se da je Mask u jednom od ranijih razgovora o projektu „TeraFab“ čak isključio mogućnost upotrebe klasičnih čistih soba, što je izazvalo dodatnu sumnju među stručnjacima.
Moguća saradnja sa Intelom i TSMC-om
Jedan od scenarija koji se pominje jeste da bi Tesla mogla da sklopi licencne ugovore sa postojećim proizvođačima čipova, kao što su Intel i TSMC, obezbeđujući kapital potreban za postavljanje novih proizvodnih linija.
Poznato je da je TSMC već otvoren za ideju da budući proizvodni kapaciteti budu unapred rezervisani od strane velikih klijenata, što bi mogao biti jedan od načina realizacije ovog projekta.
S obzirom na to da je Tesla američki proizvođač, na stolu je i mogućnost saradnje sa Intelom i njegovim programom „Intel Foundry“, o čemu je Mask već govorio u javnosti.
Geopolitika i borba za čipove
Nema sumnje da Sjedinjene Države imaju sve veću potrebu za širenjem sopstvene industrije poluprovodnika (mikročipova). Geopolitičke tenzije predstavljaju značajan rizik za kompanije koje nemaju sopstvenu proizvodnju čipova.
Kompanije kao što su Envidija, Tesla i AMD u velikoj meri zavise od proizvodnje u inostranstvu, što ih čini ranjivim na poremećaje u globalnim lancima snabdevanja.
Zbog toga mnogi smatraju da bi projekti poput Maskovog „TeraFaba“ mogli postati deo šire strategije jačanja američke tehnološke nezavisnosti u budućnosti.
