Više od 100 godina kasnije, naučnici su konačno potvrdili jednu od teorija Alberta Ajnštajna o prirodi crnih rupa. Godine 1915. Ajnštajn je predvideo da crne rupe treba da imaju „područje koje tone“, gde su sile gravitacije prevelike da bi materija mogla da krene kružnim putem.
Sada su naučnici otkrili da ovaj region ne samo da postoji, već sadrži i neke od najjačih gravitacionih sila u univerzumu.
Novo znanje
Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu uhvatili su prva zapažanja trenutka kada materija nestaje kroz ovu čudnu granicu.
Dr Endrju Memeri, fizičar iz Oksforda koji je vodio studiju, rekao je: „Ovo je prvi pogled na to kako plazma, skinuta sa spoljne ivice zvezde, prolazi kroz svoj konačni pad u centar crne rupe. Crne rupe su neki od najčudnijih objekata poznatih nauci i čini se da klasična fizika ne važi na njihovim ivicama. Kako se materija vuče ka neverovatno gustom centru crne rupe, ona se približava oblasti poznatom kao horizont događaja, piše Dejli mejl. Kako sve više materije pada prema crnoj rupi, ona se povlači u spiralnu orbitu, gde se drobi u užareni prsten supervruće plazme. Prema njutnovskom pogledu na Univerzum, ova materija bi trebalo da nastavi da putuje zakrivljenom putanjom sve dok zapravo ne sretne horizont događaja.
Međutim, prema Ajnštajnovim proračunima, gravitacione sile oko crne rupe su toliko moćne da će čestice koje se previše približe napustiti svoje zakrivljene putanje i uroniti direktno u crnu rupu.
Značaj u budućim istraživanjima
„Ajnštajnova teorija je predvidela da će ovaj konačni pad postojati, ali ovo je prvi put da smo u mogućnosti da pokažemo da se to dešava. Zamislite to kao reku koja se pretvara u vodopad. Videli smo reku i ranije. Ovo je naš prvi pogled na vodopad“, rekao je dr Mameri.
Istraživači su proveli godine razvijajući matematičke modele da predvide šta će se dogoditi kada svetlost padne u ponor crne rupe. Ova predviđanja su zatim upoređena sa rendgenskim teleskopima koji su posmatrali crne rupe udaljene oko 10.000 svetlosnih godina od Zemlje. Tokom decenija bilo je mnogo debata među astrofizičarima o tome da li se takozvani region poniranja može otkriti. Ali u svom radu, objavljenom u „Mesečnim obaveštenjima Kraljevskog astronomskog društva“, istraživači tvrde da je ovo prvi put da su emisije iz ovog regiona ikada otkrivene. Ovi rezultati nam daju primamljiv uvid u poslednje trenutke putovanja materije u srce crne rupe.
„Ova poslednja kap plazme se javlja na samoj ivici crne rupe i pokazuje da materija reaguje na gravitaciju u svom najjačem mogućem obliku“, kaže dr Mameri.
„Ono što je zaista uzbudljivo je da u galaksiji ima mnogo crnih rupa, a sada imamo moćnu novu tehniku za njihovo korišćenje za proučavanje najjačih poznatih gravitacionih polja“, dodaje Mameri.
