Afrika se već nalazi u fazi iz koje nema povratka – geolozi su otkrili da će se afrički kontinent podeliti ranije nego što se predviđalo. Aktivni rov (rift) dostigao je „kritični prag“ i uskoro će se rascepiti, formirajući novi okean. Ipak, „uskoro“ je relativan pojam, biće potrebno još nekoliko miliona godina, ali to je tek treptaj oka na geološkoj vremenskoj skali.
„Otkrili smo da je rifting u ovoj zoni napredniji, a kora tanja nego što je iko ranije prepoznao. Istočna Afrika je odmakla dalje u procesu riftinga nego što se prethodno mislilo“, kaže Kristijan Rouan, geonaučnik sa Univerziteta Kolumbija. Najzanimljivija stvar u vezi sa ovim otkrićem jesu njegove implikacije na našu sopstvenu istoriju. Riftna zona Turkana u Keniji bogata je fosilima ranih hominina, što sugeriše da je bila ključna lokacija za evoluciju čoveka, piše „Sajensalert“
Međutim, novi nalazi ukazuju na to da ovaj region nije nužno bio važniji za naše pretke od bilo kog drugog dela Afrike, umesto toga, moguće je da su upravo ovi geološki procesi stvorili veoma povoljne uslove za fosilizaciju.
Kontinenti se uvek kreću
Trenutni raspored kontinenata na Zemlji deluje nam kao konstanta, ali oni se uvek kreću, doduše, izuzetno sporo. Pre više od 200 miliona godina, svi su bili spojeni u jedan superkontinent, a predviđa se da će se u dalekoj budućnosti ponovo okupiti.
Tamo gde se dve tektonske ploče susreću, formiraju se planine. Tamo gde se razmiču, rađaju se okeani. Istočnoafrički riftni sistem je jasan primer ovog drugog. Afrička ploča se trenutno deli na dve: masivnu Nubijsku ploču na zapadu, koja obuhvata veći deo kontinenta, i manju Somalsku ploču, koja obuhvata veći deo istočne obale i ostrvo Madagaskar.
Za potrebe nove studije, naučnici su se fokusirali na specifičan deo tog sistema: rift Turkana, koji se proteže stotinama kilometara kroz Keniju i Etiopiju. Tim, čiji je rad objavljen u časopisu Nejč komjunikejšns, analizirao je seizmička merenja ranije sprovedena u regionu i izračunao debljinu kore na tom mestu. Ispostavilo se da je ona mnogo tanja nego što se očekivalo: debela je samo oko 13 kilometara u centru rifta. Poređenja radi, kora je debela više od 35 kilometara duž ivica riftnog regiona.
Raspad kontinenta je neizbežan
Kada kora u zoni rifta postane tanja od oko 15 kilometara, to znači da je ušla u fazu zvanu „neking“ (stanjivanje). Nakon što dostigne tu tačku, raspad kontinenta je gotovo neizbežan.
„Što kora postaje tanja, to je slabija, što pomaže daljem podsticanju riftinga“, kaže Rouan.
Za nekoliko miliona godina, ona će završiti ovu fazu i ući u sledeću: okeanizaciju. Kao što samo ime sugeriše, tako nastaje novi okean. Kora će se toliko stanjiti da će magma početi da izbija odozdo, a zatim se skupljati i hladiti formirajući basen. To će postati novo morsko dno, dok će voda početi da nadire iz Indijskog okeana.
Ovaj proces već počinje u Afarskoj depresiji, koja se nalazi u severoistočnoj Africi, blizu Crvenog mora. Istraživači procenjuju da je rift Turkana ušao u svoju trenutnu fazu stanjivanja pre oko 4 miliona godina, nakon produženog perioda vulkanske aktivnosti. Intrigantno je to što se ovo poklapa sa starošću najranijih fosila hominina i dokaza pronađenih u toj oblasti. Tim sugeriše da ovo verovatno nije slučajnost. Kako je počelo stanjivanje rifta, sedimenti su počeli brže da se talože, što je bilo savršeno za očuvanje detaljnog zapisa o životu koji je tu postojao u to vreme.
„Vremenska podudarnost između ove tektonske tranzicije i pojave neprekidnih, debelih slojeva bogatih fosilima sugeriše da je faza stanjivanja obezbedila kritične uslove za očuvanje fosila. Predlažemo da su ove tektonske promene igrale fundamentalnu ulogu u oblikovanju izuzetnog paleoantropološkog zapisa riftne zone Turkana“, pišu istraživači.
