Nikada nije postojala šansa da će američki čovek u FIFA, svetskom upravljačkom telu fudbala, uraditi pravu stvar i odložiti Svetsko prvenstvo. Niti da će oduzeti SAD i Kanadi pravo domaćinstva nakon njihovog napada na Iran.
Predsednik FIFA, Đani Infantino, radi ono što je ispravno za njegov sport, njegove „akcionare“, a poslušni sportski mediji pomoći će u najvećoj sportskoj operaciji pranja imidža ikada.
Sportski mediji, bez bunde i bez donjeg veša
Termin „fanbojevi/fangrls sa laptopovima“ pripisuje se našem bivšem gostu Capital Sports-a, irskom novinaru Polu Kimidžu. Bivši profesionalni biciklista, otvoreno je istupio i ovekovečio svoju životnu ispovest u vezi nedozvoljnih supstanci u svetu biciklizma u knjizi Rough Ride, do danas najboljoj sportskoj knjizi ikada napisanoj.
Njegova meta su novinari sa akreditacijama i poklonima, očajni da budu favorizovani, toliko opčinjeni zvezdama o kojima izveštavaju da nijedan zločin ili prekršaj ne može biti pomenut kako ne bi zamaglio lažna, blještava svetla svetske fudbalske pozornice.
Novinari koji nemaju kičmu i leče kompleks niže vrednosti
Suština je u tome da je većina ovih ljudi, koji postoje u sportskim odeljenjima svakog medija u svakoj zemlji, bila poslednja birana u školskim timovima. Bez sportskih sposobnosti (bar su tako verovali), oni žive sportske živote posredno prateći svoje heroje i hrane svoj maleni ego kada im se Kristijano Ronaldo, Leo Mesi, Lens Armstrong, Tajger Vuds ili Marija Šarapova nasmeši.
Neki su stigli do vrhunskih pozicija u FIFA medijskom menadžmentu, odakle dele privilegije (pristup i poklone]) onima koji očajnički žele da budu favorizovani. A medijske organizacije, da bi osigurale da njihovi izveštači i komentatori dobiju dozvolu da pokrivaju Svetsko prvenstvo, moraju da „igraju po pravilima“. Ono što FIFA želi, FIFA dobija, a mediji to rado isporučuju.
Prodaja principa da se ne bi propustilo učešće
Bilo je zanimljivo posmatrati moje kolege kako se hvale pokrivanjem ovog predstojećeg „šou-a“. Od Linkdina do Instagrama, svi moraju da znaju da oni idu na Svetsko prvenstvo, dok su njihove ranije objave u kojima su kritikovali američke ili izraelske vojne akcije, ili čak FIFA, izbrisane ili izmenjene.
Pitao sam jednu ženu, koja radi za jednu evropsku novinarsku kuću, gde je njena odlična kritika dodele FIFA „Nagrade za mir“ predsedniku SAD Donaldu Trampu. Imala je stotine lajkova i komentara na Linkdinu, ali je ta objava odjednom nestala.
„Moj agent“ je to učinio, odgovorila je sa smeškom, objašnjavajući da su bili upozoreni da bilo kakvi postovi kritički prema SAD ili američkoj vladi mogu značiti odbijanje na graničnoj kontroli.
Pretpostavljam da sam imao sreće što sam odbio priliku da radim na tom događaju, iako je moja odluka doneta pre napada na Iran. Moralno nisam mogao da uradim „Men in Black“ na svom mozgu i izbrišem svoje društvene mreže, članke, emisije i dušu.
Zašto je Svetsko prvenstvo 2026 već sada katastrofa?
Jedan fudbalski novinar za koga sam očekivao da će zauzeti stav bio je Aleksandar Abnos, viši sportski urednik The Guardian US. Sa pozadinom protesta protiv ICE u svojoj zemlji, napisao je da SAD „nisu pogodne da budu domaćin najvećeg sportskog spektakla“.
Završio je rečima da bi „bilo teško argumentovati da se Svetsko prvenstvo u potpunosti izmesti iz SAD“.
Evo čoveka sa kičmom i hrabrošću, neko s kim bih mogao da se povežem. U redu, naslov je bio slab kao engleski čaj („Uklanjanje SAD kao domaćina bilo bi izuzetno tužno – i potpuno opravdano“). A onda je postao potpuni fanboj svega što se dešava!
I nadmašio je samog sebe, takođe 1. juna, sa pravim primerom da pokazuje da „pije FIFA Kool-Aid“: „Okupljeni oko laptopa, USMNT stvaraju svoj prvi mim trenutak Svetskog prvenstva.“
Aleksandar nije najgori, on je samo primer onoga što je već bilo u toku pre početka 11. juna – i što je sada u punom zamahu. Mediji krenuli sa hvalospevima za brend ambasadore bezalkoholnih pića i sportske opreme.
Već nas podstiču da zaboravimo da su SAD, uz saučesništvo Kanade i niza drugih zemalja u „jamboreu“, umešane u tekuće ubijanje Iranaca, Palestinaca, Rusa, Libanaca i drugih. Fudbal je sada počeo, i ispiranje mozga je već započelo.
To je naš posao i moramo da plaćamo hipeteku
U poslednje dve nedelje razgovarao sam sa 19 kolega sportskih novinara i komentatora, pitajući ih da li idu na Svetsko prvenstvo. Iz šest različitih zemalja, radeći za TV, radio i novine, svi su učestvovali u razgovoru.
Samo troje nije išlo, jer će raditi od kuće. Ostali idu.
Svi su se osećali „neprijatno“ ili „nisu nimalo srećni“ što idu, ali su rekli da je to njihov posao i da moraju da „plaćaju hipoteku“.
Pitao sam ih da li se ne slažu da se Svetsko prvenstvo održi. Četrnaest je smatralo da treba da se odloži, dvoje da treba da se ukloni iz SAD i Kanade i da se da samo Meksiku. Ta dvojica su, napominjem, Francuzi. Svi su rekli da su zabrinuti za bezbednost i da će navijači biti prevareni.
Jedan izveštač Bi-Bi-Sija rekao je da je jedina prednost to što neće biti engleskog huliganstva.
„Kao što stara šala iz 1994. kaže, izgubiće zbog malog naoružanja“, našalio se. On se odnosio na opaske kada Engleska nije prošla na poslednji Mundijal u SAD.
Ipak, potencijal za teroristički napad na veliki događaj (Svetsko prvenstvo ili Olimpijske igre) nikada nije bio veći ili očekivaniji.
Bombe i haos
Poslednji uspešan teroristički napad na veliki događaj, izvinjavam se zbog izraza, bio je na Olimpijadi u Atlanti 1996. To je uradio jedan aktivista i rezultiralo je jednom smrću. Atlanta će ovog leta biti domaćin sedam utakmica, uključujući polufinale.
Iako su obaveštajne službe i policija sprečile navodnu zaveru Osame bin Ladena na Mundijalu 1998. u Francuskoj, i FSB je sprečio više napada dronovima 2018, svi su bili iznenađeni 18. jula te godine.
Na najvećoj sceni – finalu između Francuske i Hrvatske, sa stotinama miliona gledalaca – grupa ljudi obučenih kao policajci je uletela na teren. Navijači su bili zabrinuti, a utakmica je totalno izgubila ritam nakon ove nemile situacije.
Sa mog mesta komentatora u moskovskom Lužnjikiju video sam ljude kako ulaze i pomislio da nešto nije u redu. Nastala je panika u medijskoj zoni, jedan britanski komentator je skinuo slušalice i ustao da ode. Ostavilo je gorak ukus u ustima.
Kasnije sam bio besan kada je NPR-ov Skot Sajmon to nazvao „činom hrabrosti“. Nadam se da će biti srećan ako slični ljudi ili teroristi ponove takav „čin“ ovog leta.
Ulazak u završnicu
Postoji realna šansa da će biti 3–5 takvih incidenata, ili čak više opasnih. Klovnovi koji su ušli na teren u Moskvi 2018. možda su koštali Hrvatsku titule, ali na ovom Mundijalu mogu se izgubiti životi.
Centar za strateške i međunarodne studije objavio je izveštaj o pretnjama, koji je jedan FIFA insajder nazvao „ono što svi znamo i što ne daje ništa novo“.
FIFA je izdvojila oko 650 miliona dolara za bezbednost gradova domaćina. U Rusiji i Kataru to nije bilo potrebno. SAD i njihov severni saveznik su aktivno uključeni u ratove u Palestini, Libanu i Iranu, mnogi su spremni da pošalju poruku drugog dela sveta, a i sami orgnizatori su toga itekako svesni.
Iranski navijači isključeni sa Svetskog prvenstva
„Ovo je najopasnije Svetsko prvenstvo“, rekao mi je 29. maja čovek koji je preko 20 godina zaposlen u FIFA-i. „Po prvi put u mom iskustvu, ljudi u marketingu odbijaju da idu.“
Isto raspoloženje postoji u navijačkim grupama na WhatsApp-u, gde su ljudi zaista zabrinuti.
U grupi Ajntrahta iz Frankfurta sa više od 1.000 članova vodi se rasprava o bezbednosti. Jedan čovek iz Visbadena je rekao da opasnost nije u Hjustonu ili Nju Džerziju, već u utakmici protiv Obale Slonovače u Torontu.
„To je meka tačka i najopasnije mesto. Mogu biti bombe i haos“, rekao je.
Tišina sportskih medija
Sportski mediji sa engleskog govornog područja su praktično nestali iz rasprave. Prethodno su napadali Katar, Rusiju, Brazil i Južnu Afriku.
U 2022. najveći problem u Kataru bio je alkohol. U Rusiji — strah od nestanka na granici.
Sada je tišina.
Blic je već odavno prošao, a većina sportskih medija kao da želi da zaboravi sve što je bilo pre.
Najveći sportski događaj za „pranje imidža“ počeo je 11. juna i jedino što ostaje jeste nada da neće biti napada i da će fudbal biti dobar. Ja sam već na pola puta.
