Извоз хране постао је једна од најјаснијих мера глобалне економске моћи.
Само 10 земаља чини готово половину глобалног извоза хране. САД, Бразил и Канада доминирају глобалном пољопривредном трговином, док Кина, на пример, производи огромне количине хране, али већину конзумира у земљи.
Тридесет највећих светских извозника хране чини више од 80 одсто глобалног тржишта пољопривредног извоза вредног 1,5 билиона долара, према подацима Светске трговинске организације (СТО).
Подаци СТО такође откривају колико је заправо концентрисана глобална понуда хране.
Релативно мала група земаља сада игра превелику улогу у исхрани света, што пољопривредну трговину чини све стратешкијом како трошкови и геополитичке тензије расту.
Светска трговина
Релативно мали број земаља данас снабдева огроман део светске трговине храном.
Само 10 највећих извозника учествује са готово половином укупног глобалног пољопривредног извоза, што неколицини економија даје огроман утицај на светске цене хране и ланце снабдевања.
Амерички континент представља окосницу глобалног система трговине храном.
Сједињене Америчке Државе, Бразил, Канада и Мексико заједно чине готово 30 одсто светског пољопривредног извоза, који обухвата све – од житарица и меса до прерађене хране и уљарица.
У међувремену, поједине густо насељене економије налазе се ниже на листи него што би се могло очекивати.
Иако је највећи пољопривредни произвођач на свету, Кина значајно заостаје за САД и Бразилом када је реч о вредности извоза, што показује колики део њене производње остаје намењен домаћем тржишту.
10 највећих извозника су:
- САД
- Бразил
- Кина
- Канада
- Мексико
- Индонезија
- Аустралија
- Индија
- Тајланд
- Француска
Земље Азије и Пацифика
Док амерички континент доминира укупном вредношћу извоза, поједине земље Азије и Пацифика имају кључну улогу у одређеним сегментима глобалних ланаца снабдевања храном, показују подаци СТО.
Аустралија се убраја међу највеће светске извознике хране захваљујући великом извозу говеђег меса, пшенице и јечма, што је чини важним снабдевачем бројних азијских тржишта.
Индонезија је, с друге стране, водећи светски извозник палминог уља, једног од најзаступљенијих састојака у прехрамбеној индустрији.
Заједно, ове земље показују да глобална трговина храном не зависи само од обима пољопривредне производње, већ и од регионалне специјализације.
Европа остаје важан играч
Највећи европски извозници хране не ослањају се првенствено на обим производње, већ на специјализацију, ефикасност и производе са високом додатом вредношћу.
Посебно се издваја Холандија. Упркос релативно малој територији, заузима 11. место међу највећим извозницима хране на свету захваљујући изузетно ефикасној пољопривреди, развијеној производњи у пластеницима и стакленицима, као и улози једног од главних европских трговинских чворишта.
Француска и Немачка такође остају међу водећим извозницима захваљујући широком спектру производа – од житарица и млечних производа до прерађене хране и пића.
Европа тако показује другу страну глобалне трговине храном: доминација не зависи само од величине обрадивих површина, већ и од логистике, технологије и развијене инфраструктуре ланаца снабдевања.
Извоз хране све важнији
Поремећаји у транспорту и раст трошкова енергије последњих година додатно су оптеретили глобалне ланце снабдевања храном.
Како пољопривреда у великој мери зависи од горива, ђубрива и транспортне инфраструктуре, геополитичке кризе могу брзо повећати трошкове производње и дистрибуције широм света.
Због тога земље попут САД, Бразила, Канаде и Аустралије добијају још већи стратешки значај.
Захваљујући великом производном капацитету и развијеној инфраструктури, оне имају могућност да остану поуздани снабдевачи чак и у периодима глобалних поремећаја.
