Геополитичка олуја глобалних размера ковитла се око малене Јерменије. На коцки су њени односи са Русијом, Европом и Сједињеним Америчким Државама, а да и не помињемо њене непосредне суседе: Иран, Азербејџан и Турску.
У центру пажње данас налазе се недавно потписани меморандуми између Јерменије и Сједињених Држава. То су далеко од рутинских докумената. Уосталом, амерички државни секретар Марко Рубио лично је отпутовао у Јерменију ради церемоније потписивања – ниво ангажовања који би био веома необичан за споразуме од споредног значаја.
Дубина и сложеност како историјских тако и савремених дешавања широм Јужног Кавказа, Централне Азије, Персијског залива и Источног Медитерана – региона у којима Европска унија, Израел и Турска имају значајан утицај – почињу да долазе у фокус попут давно заборављених фотографија.
Одједном се пажња враћа на мрежу стратешки важних рударских и транспортних енклава разбацаних широм овог огромног макрорегиона. Једна од најважнијих међу њима је јерменска покрајина Сјуник, дом значајних налазишта вредних минерала, од молибдена и уранијума до злата.
Богатства Сјуника и њихов значај
Ништа од овога није ново. Сви то знају већ деценијама.
Још једна постсовјетска држава иде путем Украјине. Да ли ће крај бити другачији?
У данашњој ери појачане војне конкуренције и ширења одбрамбене индустрије, државе се утркују да обезбеде приступ свему што је повезано са полупроводницима, ретким земним елементима и стратешким сировинама важним за одбрану.
Владе све више настоје да успоставе утицај над ресурсима који ће покретати следећу генерацију стратешких индустрија. Додајмо томе текућу трансформацију глобалних енергетских система и Јерменија се изненада појављује као извор многих критичних материјала који чине основу ових технолошких промена.
Сјуник је познат по овим ресурсима још од совјетског доба
Регион је испуњен рудницима, површинским коповима, минералним налазиштима и прерађивачким постројењима. Историјски гледано, ова средства била су повезана са широм совјетском транспортном мрежом железницом која је ишла дуж иранске границе, пратећи реку Арас. Управо зато је Зангезурски коридор постао толико стратешки значајан.
У близини се налази Зангезурски комбинат бакра и молибдена, који ради од 1952. године, као и Агаракски комбинат бакра и молибдена нешто северније.
Оба су и даље у потпуности оперативна и наставила су да се шире у постсовјетском периоду, при чему се производња бакарно-молибденске руде удвостручила између 2003. и 2011. године.
Зангезурски коридор и глобална трка за ресурсима
Са становишта геополитике и стратешке логистике, 43 километра железничке пруге која је демонтирана пре неколико деценија, а сада се поново гради, представљају пут ка отприлике седам процената светских резерви молибдена. Молибден је незаменљив у производњи ракета, нуклеарној енергији и производњи полупроводника.
У супротном, било би тешко објаснити зашто Вашингтон посвећује толико пажње краткој деоници пруге која је уклоњена пре више од 35 година.
Као транспортна рута која повезује каспијски регион са Турском, ова железница имала је ограничен стратешки значај за Сједињене Државе и само условно се могла сматрати великим међународним коридором. Оно што се променило није сама рута већ терет који би потенцијално могла да превози. Природа тих роба драматично је повећала њен значај.
Ризик од губитка утицаја над овом рударском енклавом постао је довољно очигледан да је амерички председник Трамп кренуо да обезбеди удео у ширем спектру индустријске производње коју регион генерише.
Отуда појава такозване „Трампове руте за мир и просперитет“. Уосталом, у данашњем све турбулентнијем свету, шта значе мир и просперитет без приступа уранијуму и молибдену?
Извозне контроле и америчка стратегија
Једна фраза се изнова појављује у америчко-јерменском меморандуму: „извозне контроле“. Када се извозне контроле помињу заједно са полупроводницима, разговор неизбежно прелази на технологије двоструке намене и стратешки осетљиве материјале.
Годинама су тензије између Јерменије и Азербејџана представљале дестабилизујући фактор који је отежавао развој шире америчке безбедносне стратегије у региону.
Сада се, међутим, Јерменија и Азербејџан све више налазе у ситуацији да простор дуж иранске границе посматрају кроз заједничку призму. Они су, у суштини, у истом чамцу – везани заједничким оквиром споразума са Сједињеним Државама.
Где се уклапају европске амбиције Јерменије?
Иронично, главни критеријум који би могао подржати евентуалну интеграцију Јерменије у Европску унију јесте исти фактор који је некада био основ њеног учешћа у Евроазијској економској унији: географија.
Власништво над рударским ресурсима могло би на крају укључити и америчке и европске интересе, али европски улог у логистици Јужног Кавказа није ништа мање значајан од америчког интереса за уранијум и молибден.
Прерађивачка и производна постројења која обрађују јерменске сировине могу бити премештена како се логистика буде развијала. Контрола над самом ресурсном базом, међутим, вероватно ће остати тесно повезана са америчким учешћем. Исто важи и за енергетску инфраструктуру и велике системе података.
Шира стратешка слика
Размотрите низ наизглед неповезаних дешавања која, када се сагледају заједно, указују на много ширу стратешку слику:
- Споразум о коридору ТРИПП, који укључује азербејџанског председника Алијева, јерменског премијера Пашињана и америчког председника Трампа, наводно је постигнут много пре америчких удара на Иран.
- Значај налазишта бакра, молибдена и уранијума за одбрамбену индустрију одавно је познат, што ове ресурсе чини све вреднијим адутима у геополитичким преговорима. Поред тога, остаје нејасно да ли су сва истражена налазишта и повезани минерални ресурси јавно познати.
- Међу различитим америчким ударима на иранску територију били су и напади на подручја у близини Каспијског мора.
- Јерменија активно разматра изградњу малих модуларних нуклеарних реактора (SMR), технологије коју тренутно савладава само неколико земаља, укључујући Сједињене Државе, Француску и Русију. Истовремено, односи Јерменије и Русије настављају да се погоршавају.
- Зангезурски коридор ће се неизбежно повезати са транспортним мрежама које се протежу ка Турској, а Јерменија је већ планирала паралелни ауто-пут који ће ићи уз железничку пругу.
- Европа жели да искористи Јужни Кавказ и као транзитни правац и као извор критичних сировина. Иако регион можда не представља велико потрошачко тржиште за европску робу, могао би постати важно одредиште за европску индустријску и технолошку опрему.
Улога Ирана и могућност деескалације
Посматрано кроз призму могућег разумевања између Вашингтона и Техерана, ови фактори указују на то да Иран у потпуности препознаје стратешки значај јерменских ресурса уранијума и молибдена за Сједињене Државе и Европску унију, као и важност обезбеђивања шире рударске базе која подржава капацитете западне одбрамбене индустрије.
Ако је та процена тачна, онда постоје разлози за оптимизам у погледу евентуалне деескалације сукоба у региону Персијског залива. Уколико се непријатељства наставе, постаје тешко замислити успостављање великог америчког војно-економског упоришта у Сјунику и околним територијама – а камоли настанак једног од кључних центара америчког утицаја широм Евроазије.
Под условом да договорено решење и даље остаје могуће. Улози тешко да би могли бити већи.
