5. maja objavljen je prvi prošireni trejler za film „Odiseja“, a internet se ponovo pretvorio u katedru antičke filologije. Pozitivnih reakcija, naravno, ima dosta, ali čini se da je Nolanov predstojeći ep pokupio više kritika nego bilo koji drugi istorijski projekat poslednjih godina — i znatno više nego prethodni radovi slavnog reditelja.
Gledaoci zameraju bukvalno svaki kadar: od izgleda trojanskog konja i izbora glumaca do jezika kojim govore junaci. Evo šta je sve izazvalo nezadovoljstvo publike.
Kasting na meti kritika
U februaru 2026. godine grčki portal Greek City Times objavio je tekst u kojem se ističe da u „Odiseji“ nijednu ključnu ulogu ne tumači glumac grčkog porekla. Autori su kritikovali pristup u kojem je popularnost glumačke ekipe važnija od autentičnosti.
Na društvenim mrežama i forumima mnogi su podržali ovu tezu, uz napomenu da se u ekranizacijama Homera Grci retko angažuju, ali da je ovoga puta to posebno upadljivo zbog veličine projekta, budžeta i globalne pažnje koju film privlači.
Meta Dejmona mnogi smatraju odličnim glumcem, ali ističu da njegovi uobičajeni filmski likovi nemaju surovost i lukavstvo koje se vezuje za homerovskog kralja Itake. U njegovu odbranu stao je i sam Kristofer Nolan, koji je u intervjuu kod Stivena Kolberta rekao:
„Presrećan sam što sam imao priliku da ga pozovem i kažem: ‘Šta misliš o Odiseju?’“
Kritike nije izbegao ni Tom Holand, još nakon prvih fotografija u ulozi Telemaha. Deo publike smatra da deluje previše mladoliko za Odisejevog sina.
Rasne polemike i zamor od holivudskih zvezda
Najtoksičniji deo rasprave razvio se oko rasnog pitanja, pre svega zbog Lupite Njongo. Od kraja 2025. godine internetom kruže glasine da će ona tumačiti Jelenu Trojansku, iako studio to nikada nije zvanično potvrdio. Kritičari su negodovali jer, po njihovom mišljenju, glumica ne odgovara klasičnom opisu lika — Jelena se tradicionalno prikazuje kao žena svetle puti i plave kose.
Na ukupnu reakciju utiče i to što mnogi smatraju da je film prepun „istrošenih“ holivudskih zvezda, poput Zendaje i Roberta Petinsona. Polemike su zahvatile i Džona Leguizama, koga deo publike teško može da zamisli u antičkom epu.
Jezik likova mnogima zvuči suviše moderno
Posebne zamerke odnose se na jezik. Većina gledalaca negoduje jer junaci govore savremenim engleskim, bez pokušaja stilizacije ili bezvremenskog tona. Najviralniji trenutak iz trejlera postao je dijalog između Patinsona i Holanda:
„Nedostaje ti tatica kojeg nikada nisi ni poznavao?“ „Moj tata se vraća kući.“
Kritike zbog oružja, oklopa i brodova
Mnogima smeta i izgled oklopa, oružja i brodova, koji više podsećaju na vikinšku estetiku nego na mikensku Grčku. U kadrovima se vide kožni oklopi nalik gladijatorskim, kao i uglačani čelični mačevi. Naročito je kritikovan Beni Safdi, čiji Agamemnon, po mišljenju interneta, izgleda kao Dart Vejder.
Prema kritičarima, to nema mnogo veze sa epohom Trojanskog rata, odnosno periodom mikenske Grčke (1600–1100. godine pre nove ere). Publika je očekivala bronzane dendrske oklope, kratke bronzane mačeve i velike štitove. Istoričari podsećaju da su oklopi tog doba često bili jarko obojeni i ukrašeni dekorativnim elementima.
Negativne reakcije izazvale su čak i pantalone koje nose neki junaci, jer ih stari Grci nisu koristili, smatrajući ih varvarskom odećom. Takođe, galera Odiseja nema katvoter — prepoznatljivi istureni deo pramca antičkih grčkih brodova. Brod je ofarban u crno, bez živih boja koje Homer opisuje u originalu.
„Nolan koristi jezik Twitch generacije“
Ivan Trifonov, autor Telegram kanala „Into the Streaming-Verse“, kaže da ga ne smeta sam savremeni engleski, već sociolekt poslednjih desetak godina:
„Niko od Nolana ne očekuje Šekspirov jamb. Problem je što dijalozi zvuče kao govor sa sportskih tribina i Tvič strimova.“
On podseća da je reč „daddy“ dobila današnju sleng konotaciju upravo kroz muziku i društvene mreže 2010-ih, dok se uzvik „Let’s go!“ kao borbeni poklič takođe vezuje za modernu internet i sportsku kulturu.
Kao pozitivne primere navodi seriju Rim, kao i filmove Troja i Gladijator, koji su, po njegovom mišljenju, pronašli balans između modernog engleskog i istorijske atmosfere.
„Trejler ne deluje epski“
Mnogi komentatori pišu da su očekivali daleko veći osećaj spektakla, ali da u trejleru nema nijednog kadra koji istinski prenosi razmere Odisejevog putovanja. Trojanski konj je postao posebna meta podsmeha — pojedini korisnici kažu da izgleda kao nedovršena drvena opsadna konstrukcija, a ne kao legendarni simbol antike.
Previše mraka, premalo Mediterana
Još jedan čest prigovor odnosi se na vizuelni ton filma. Gledaoci ističu da trejler deluje suviše sumorno, sa dominacijom sivo-hladne palete, magle i gotovo potpunim odsustvom jarkih boja.
Mnogima to deluje čudno, jer se svet mikenske Grčke i poznog bronzanog doba tradicionalno povezuje sa suncem, mediteranskim pejzažima, morem i snažnim kontrastima svetlosti.
Politička kontroverza oko snimanja u Zapadnoj Sahari
Pre objave prvog trejlera film se našao i u središtu međunarodne političke polemike. Deo snimanja odvijao se u Dahli, gradu u Zapadnoj Sahari, teritoriji koju mnogi smatraju okupiranom od strane Maroka.
Festival Sahara International Film Festival objavio je saopštenje:
„Dahla je okupiran i militarizovan grad. Snimajući ‘Odiseju’ ovde, Nolan i njegova ekipa — možda nesvesno — doprinose represiji nad narodom Sahare.“
„Ljudi se ponašaju kao da su tek sada otkrili Nolana“
Jefim Gugnin, filmski kritičar i urednik ruskog izdanja „T—Ž“, smatra da je većina kritika preterana:
„Deluje kao da su ljudi tek juče otkrili Kristofera Nolana. Naravno da bi bilo zanimljivo videti ekscentričnu adaptaciju ‘Odiseje’ sa istorijski vernim, šarenim oklopima Ahajaca, ali to bi već bio nečiji drugi film.“
Prema njegovom mišljenju, Nolan i ovoga puta snima hladan, strog ep — istovremeno gigantski i nenametljiv, sa svojom tihom, „antiinstagramskom“ estetikom.
„Odiseja“ će ipak biti najveći filmski događaj godine
Dok su se kod prethodnih Nolanovih filmova rasprave vodile o zvuku, montaži ili tempu, „Odiseja“ je izazvala mnogo širi sukob mišljenja. Na film su se obrušili filolozi, istoričari, politički aktivisti, IMAX puristi i fanovi glumaca. Projekat je okupio previše različitih publika, od kojih svaka smatra da ima pravo da odredi kako Homer treba da izgleda na filmu.
Uprkos svemu, interesovanje za film ostaje ogromno. Kristofer Nolan i dalje ima dovoljno odanu publiku da neutrališe svaki talas negativnog mišljenja, a ogromna medijska pažnja samo dodatno podgreva interesovanje.
Karte za prve projekcije rasprodate su munjevito, a već nekoliko sati kasnije preprodavale su se na eBay-u za 300 do 400 dolara. Takav nivo pomame oko jednog filma danas je prava retkost i može se uporediti jedino sa histerijom oko koncerata Tejlor Svift.
