Dovoljno je da samo jednom posetite manastir Eginu da biste se uverili u nebrojena isceljenja i čudesa Svetog Nektarija Eginskog, koja su vernicima promenila život.
Međutim, manje je poznato da čudesni Nektarije „komunicira“ sa hodočasnicima na osoben i jedinstven način. Stotine vernika svakodnevno priklanjaju uho svečevom grobu i čuju udarce njegovog štapa.
Manastir na Egini – veliko mesto hodočašća
Manastir Manastir Svete Trojice – Agios Nektarios u mestu Ksantos na ostrvu Egina, koji je svetitelj počeo da obnavlja 1904. godine, jedno je od najznačajnijih mesta hodočašća u Grčka. Hiljade hrišćana dolaze iz celog sveta da se pobožno poklone mestu gde je sveti Nektarije živeo.
U blizini crkve Svete Trojice, koju je osnovao i svečano otvorio 2. juna 1908. godine, nalazi se i manja crkvica sa grobom u kome svetitelj počiva.
Ne bi bilo preterano reći da se „okean“ ljudskog bola, tuge, problema, briga i bolesti već decenijama svojim uzburkanim talasima razbija o ovaj nebeski i čudesni „zid“ – grobnicu u kojoj su svete mošti svetitelja, gde su mnogi našli mir i isceljenje.
Tu, kod moštiju Svetog Nektarija, pored svakodnevnih isceljenja njegovim molitvama, dešava se još jedno čudesno svedočanstvo koje široj javnosti možda nije toliko poznato.
Sveti Nektarije udara svojim štapom
Pošto za Pravoslavlje nema smrti, nakon što je Hristos trijumfalno pobedio smrt („Θανάτω θάνατον πατήσας“), sveživi i čudesni Nektarije „komunicira“ sa hodočasnicima na osoben i jedinstven način. Stotine vernika svakodnevno priklanjaju uho svečevom grobu i čuju udarce njegovog štapa.
Nešto što lično mogu da potvrdim – kada sam bio tamo i svojim ušima čuo karakterističan prigušen zvuk koji se javlja u pravilnim intervalima i podseća na zvuk štapa koji udara o tlo.
Ovo je još jedna natprirodna pojava iz mnoštva čudesa koja se kroz vreme dešavaju u Pravoslavlju i koja svedoče o postojanju duhovnog sveta. Hiljade hrišćana potvrđuju ovu čudesnu pojavu, ali to ne znači da će svako ko prisloni uho na grob svetitelja sigurno čuti udarce. Kao i kod mnogih čudesa, sve zavisi od vere pojedinca, Božije volje i volje samog svetitelja.
Na kraju krajeva, čuda su „izmene“ stvarnosti koje pripadaju carstvu duha i pre svega su upućene ljudskoj duši.
Šta znače ovi udarci?
Udaranje štapom Svetog Nektarija nosi više mogućih tumačenja.
U izvesnom smislu, svetitelj time projavljuje svoje prisustvo. Podseća nas da nikada nije ni otišao. On je tu – pored nas, među nama – kao čuvar tela i duša, čija su čudesa i svedočanstva toliko brojna da bi bile potrebne čitave biblioteke da se opišu.
Dovoljno je posetiti manastir na Egini ili veliko hodočašće Svetom Nektariju u Kamarizi kod Lavriona, da bi se čovek uverio u „planinu“ ispunjenih molitava i svedočanstava ljudi koji su doživeli čudesne promene u životu.
Poziv na duhovno buđenje
Prema drugom tumačenju, neprekidni ritam udaraca predstavlja poziv na buđenje.
„Probudi se, probudi se, okreni pogled ka nebu“, kao da nam poručuje svetitelj, gledajući duhovni nered i pometnju savremenog vremena.
Putokaz iz duhovne tame
Iz još jedne perspektive, ovo čudo može biti i znak upućen dušama koje su se izgubile u magli ateizma, agnosticizma ili duhovnih zabluda.
Sveti Nektarije, udarajući u svoj pastirski štap, kao da pokazuje put ka svetlosti – izlaz iz duhovne tame i oslobođenje od prelesti.
