Zlostavljanje dece na internetu – gruming, ucene i zloupotrebe VI sve češći

Seksualno zlostavljanje dece u digitalnom prostoru postaje jedan od najopasnijih savremenih oblika nasilja, upozoravaju stručnjaci. Igor Jurić ističe da se pod tim fenomenom podrazumeva „svaka komunikacija odrasle osobe ili starijeg maloletnika u seksualne svrhe sa detetom“, a najčešći oblik je gruming – proces sticanja poverenja i manipulacije koji vodi ka zlostavljanju.

„Najaktuelniji problem danas je sextortion, odnosno ucenjivanje intimnim fotografijama. U ekspanziji je i deepfake i o tome ćemo tek govoriti“, upozorava Jurić.

I u Srbiji, dodaje, trend prati globalni rast.

„Postoji sve više ljudi koji otkrivaju tehnike i alate kako da dopru do dece. Ako ne budemo podizali naše kapacitete, imaćemo ozbiljan problem“, upozorava Jurić.

Edukatorka bezbednosti dece na internetu Katarina Jonev Ćiraković ističe da je opasnost prisutna na svim platformama gde borave deca – od Instagrama i Tik-toka, do Snepčeta.

„Ne možemo izdvojiti jednu platformu. Gde god dete provodi vreme, jedan klik ga može dovesti u nevolju“, kaže Jonev Ćirakovića.

Posebno upozorava na rizike u okviru igrica.

„Na Robloksu je više od 100 miliona aktivnih igrača. Predatori se predstavljaju kao vršnjaci. Situacije kao što su sex in, sex ocean i gruming tamo su i te kako prisutne, iako mislimo da je to šareni svet“, objašnjava edukatorka bezbednosti dece na internetu.

Poverenje – osnov zaštite

Jurić ističe da zabrane nisu rešenje, već razgovor i uključenost roditelja.

„Ne možeš da ne znaš šta dete koristi. Ne za svaku aplikaciju, ali za neke moramo imati osnovne informacije. Treba da se priključimo detetu u virtuelnom svetu, da steknemo poverenje. To je dugotrajan proces“, kaže Jurić.

Nedostatak poverenja može dovesti do toga da dete sakrije problem.

„Ako misli da ga osuđujemo jer je ‘mnogo na internetu’, ono će ćutati čak i kada je žrtva“, upozorava Jurić.

Pitanje roditeljskog nadzora i granice privatnosti izuzetno je osetljivo. Jonev Ćirakovićeva smatra da je „bezbednost deteta iznad privatnosti“, ali da svaku granicu moraju utvrditi roditelji.

„Roditelji u Srbiji nisu skloni edukaciji o ovoj temi, i to je ogroman problem. Apelujem – edukacija, traženje saveta, razgovor. Za mlađu decu preporučujem roditeljsku kontrolu“, kaže edukatorka bezbednosti dece na internetu.

Najugroženiji – deca kojoj nedostaje pažnja

Prema iskustvu Jurića, najčešće žrtve su deca koja su zanemarena, iz razvedenih ili hraniteljskih porodica, kao i ona iz ustanova socijalne zaštite.

„To su deca kojoj je potrebna pažnja i ljubav. Svako dete želi da bude voljeno, i zato predatori lako stupaju u kontakt“, kaže Jurić.

Profil predatora, dodaje, gotovo je nemoguće definisati.

„To su ljudi različitih profila i ne možete ih prepoznati po zanimanju ili socijalnom statusu. Zato moramo prepoznavati rizičnu komunikaciju, a ne ‘loviti’ profile“, objašnjava.

Novi trendovi: veštačka inteligencija kao novi izvor zloupotreba

Veštačka inteligencija i deepfake tek će doneti ozbiljne probleme, upozorava Jurić i ističe da je ključ u pravovremenim prijavama.

„Prepoznati, reagovati i prijaviti – samo tako država može da deluje“, smatra Jurić.

Katarina Jonev Ćiraković dodaje da se deepfake već koristi u školama.

„Na osnovu jedne fotografije i tri sekunde glasa može da se napravi materijal koji će nekome uništiti život. Zato su vršnjačka podrška i uloga nastavnika ključni“, smatra edukatorka bezbednosti dece na internetu.

Ona naglašava da je podizanje svesti neophodno.

„Hvala medijima što govore o ovoj temi. U svakom domu mora da postoji razgovor pun ljubavi i pažnje. Svaka nevolja iz fizičkog sveta može se preseliti u digitalni – i obrnuto“, zaključila je u razgovoru za RTS Katarina Jonev Ćiraković.