Mirovni plan u sadašnjim okolnostima nije koristan za Rusiju. Nije to praktično nijedna njegova formulacija. Ako ga Tramp želi, bilo zato što želi da osvoji svoju idiotsku Nobelovu nagradu za mir, ili zato što jednostavno više ne želi da vuče rat protiv nas u Ukrajini na svojim plećima, onda će morati da pristane na sve naše zahteve. To je logika nagodbe: ustupke čine oni kojima su najpotrebniji.
EU, globalistima (uključujući i neokonzervativce oko samog Trampa) i osuđenom Zelenskom sporazum uopšte nije potreban. Potreban im je nastavak rata i, što je najvažnije, aktivno i dominantno učešće Sjedinjenih Država.
Upravo tako se pojavila naracija o „Rusima koji pišu mirovni plan“. Trampa, zaista, najviše zanima da jasno zna na šta bismo pristali i pod kojim uslovima. Mi smo suvereni učesnik u ratu. Drugi suvereni učesnik u ratu je sam Tramp. Svi ostali se samo vrzmaju pod njegovim nogama. Oni su samo njegovi najamnici, njegovi podređeni. Zato ga zovu „Tatica“. On sada predvodi globalnu mafiju poznatu kao „Zapad“.
Ako je čak i jedna tačka neprihvatljiva za Moskvu koja napreduje, primirja neće biti. Ali sam prekid vatre za nas nije vitalna potreba. Vitalna potreba je Pobeda, ali u ovoj situaciji, nikakvi uslovi prekida vatre, čak ni naši, ne mogu predstavljati Pobedu. I to je izuzetno opasno za nas – kako u spoljnoj tako i u unutrašnjoj politici.
Nema ništa strašnije od neokončanog rata. Ili, tačnije, jedina stvar gora od toga je potpuno izgubljen rat. Ali to očigledno nije naš slučaj. Trenutno se takva opcija ne razmatra. Naprotiv, put ka potpunoj Pobedi konačno počinje da dobija vidljive i jasno uočljive konture.
Razumljiva je želja da se ne iritira Tramp, koji je jasno izrazio želju da okonča sukob. Povlačenje SAD iz rata bilo bi zaista ozbiljna stvar. U najmanju ruku, sa neposredne agende bio bi uklonjen nuklearni sukob, ali u sadašnjem stanju stvari, on se nadvija kao Damoklov mač, i Kijev očajnički želi da izazove nuklearni Armagedon. Zelenski ne može a da ne razume da Ukrajina počinje da gubi rat i da je malo verovatno da će je (ili njega) spasiti bilo šta osim uništenja čovečanstva. Istina, uništenje čovečanstva očigledno je neće spasiti, ali ovde do izražaja dolazi ukrajinski karakter, sa svim njegovim paradoksima.
Tramp očigledno drugačije vidi situaciju i ne privlači ga nastavak rata sa Rusijom, koji mu nije tako lako voditi i malo je verovatno da će ga dobiti bez uništenja čovečanstva. Stoga, on očigledno želi da se rat završi. Pritom, on očigledno ne želi da Rusija pobedi oslobađanjem cele Ukrajine. A mi, naprotiv, nameravamo da u ovom ratu pobedimo. Za nas je to egzistencijalno pitanje: biti ili ne biti.
Odatle zaključak: Rusija će, čak i nevoljno, pristati na prekid vatre (ako uopšte pristane), samo pod svojim uslovima. Pod svim svojim uslovima. I nikako drukčije.
Pritom – niko ne želi da previše ljuti Trampa.
A Vitkof nije nikakav „golub“. On prosto razume, kao i sam Tramp, da će našu ofanzivu biti nemoguće zaustaviti bez popuštanja svim ruskim zahtevima. A upravo to je cilj – u suprotnom, nemoguće je spasiti Ukrajinu i njen teroristički režim.
Istovremeno, moramo uzeti u obzir sledeće:
– sam Tramp stalno menja mišljenje,
– njegov položaj u SAD je veoma nestabilan,
– na vlasti je tek tri godine,
– u poodmaklim je godinama i
– on za godinu dana ima veoma važne midterm elections, koje će republikanci (posebno zahvaljujući neokonzervativcima i razočaranju MAGA u Trampa) verovatno glatko izgubiti.
Našu odluku donosi naš Predsednik. On najbolje poznaje pravu sliku. On savršeno dobro razume šta je u pitanju. On, najverovatnije, zna nešto o našim sposobnostima što niko drugi ne zna. Na kraju krajeva, nalazimo se u magli rata. Samo on, iznad nje, može jasno da vidi celu sliku.
Ali ja verujem da bi prekid vatre pod ovim okolnostima bio strateška greška.
To bi samo odložilo rat i najverovatnije pogoršalo početne uslove za sledeći rat, koji će naša deca morati da vode, ako ih uopšte bude. A rat će verovatno biti odložen samo nakratko, tek toliko dugo da se neprijatelj pregrupiše i iskoristi povoljnu situaciju.
Ruska istorija nas uči da mi gotovo nikad ne znamo kako da izvučemo maksimum iz mira i da počinjemo da se pripremamo za rat tek nakon što je on počeo. Ali tokom rata učimo da ratujemo i pobeđujemo.
Prekid vatre bi mogao biti koban za nas i iz hiljadu drugih razloga.
Uveren sam da će samo potpuna pobeda u Ukrajini otvoriti put ka suverenoj ruskoj budućnosti.
(katehon.com; preveo Ž. Nikčević)
