Esma Redžepova u narodu je bila poznata kao „kraljica romske muzike“, ali i kao veliki dobrotvor. Malo je ljudi u regionu i šire koji nisu znali za njenu toplu dušu i neiscrpnu energiju. Esma je zajedno sa suprugom Stevom Teodosijevskim usvojila čak 48 dece – sve dečake osim jedne devojčice.
Na pitanje zašto su usvajali samo mušku decu, Esma je to objasnila ovako:
„Pa, ima tu logike. Da smo usvajali i žensku decu, kad odrastu, pošto nisu ni u kakvom krvnom srodstvu, moglo bi do svačega da dođe. Znate na šta mislim. Nama to nije bilo potrebno jer mi smo kao ansambl tada stalno bili van Beograda, pa ko bi onda o tome vodio računa?“, rekla je ona jednom prilikom.
Esma i Stevo su usvojenoj deci prenosili ljubavi prema muzici i pesmi
Esma i Stevo su život posvetili muzici, a kada su želeli da se ostvare kao roditelji, shvatili su da su za to već ostareli. Kako nisu mogli da imaju biološku decu, odlučili su da pruže dom i ljubav onima kojima je to bilo najpotrebnije.
„To nije bilo samo reda radi. Svoj toj deci prenosili smo ljubav prema muzici, prema pesmi… Želeli smo da im budemo kao majka i otac, pravi roditelji. Stevo je satima vežbao sa njima, a onda je došao na ideju da osnuje ansambl ‘Teodosijevski’.
Kako je koje od dece odraslo, tako je napuštalo ansambl. Zasnovalo bi svoju porodicu, a na njegovo mesto došao bi sledeći usvojeni dečak. Danas su svi materijalno obezbeđeni. Ja sam zbog toga vrlo srećna jer njima ulica, kao mnogim drugim Romima, nije postala dom“, kazala je pevačica svojevremeno.
Teško detinjstvo
Esma Redžepova preminula je u decembru 2016. godine u 73. godini života, ostavivši iza sebe neprocenjiv umetnički i humanitarni trag. Rođena je u Skoplju 1943. godine, kao peto od šestoro dece u siromašnoj romskoj porodici.
Njen otac je u bombardovanju 1941. izgubio nogu, a mala Esma mu je pomagala da dostojanstveno izdržava porodicu. On je bio čistač cipela, dok je ona nosila mleko, čistila stanove i obavljala druge poslove kako bi pomogla kući.
„Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove i borila se sa predrasudama. Ali sve se to isplatilo, ja sam zahvalna Bogu“, rekla je Esma jednom prilikom.
„Kad se ljudi u porodici vole, siromaštvo nije teško. Meni je najteže bilo kad sam krenula u prvi razred i kad su me svi nazivali ‘Ciganka’. Niko nije hteo da sedi sa mnom u klupi. Tada sam prvi put shvatila da sam različita od druge dece i to mi je najteže palo“, dodala je ona.
Početak i uspon karijere
Svoj muzički put Esma je započela veoma rano. Još kao tinejdžerka pobedila je na jednom muzičkom takmičenju u Skoplju, što joj je otvorilo vrata radija i profesionalne scene. Ključni trenutak u njenoj karijeri bio je susret sa kompozitorom i dirigentom Stevom Teodosijevskim, koji je prepoznao njen izuzetan talenat i postao njen muzički mentor, a kasnije i životni saputnik.
Već šezdesetih godina Esma je postala međunarodno poznata. Nastupala je u preko 80 zemalja sveta i održala više od 20.000 koncerata. Njeni koncerti u Indiji, Egiptu, Rusiji, SAD-u i širom Evrope donosili su joj titulu ambasadorke romske kulture i muzike.
Među njenim najpoznatijim pesmama su „Čaje šukarije“, „Đelem, đelem“, „Sastala se stara garda“, „Abre babo“, „Zapej, zapej“ i mnoge druge koje su postale simbol romske muzike na Balkanu. Njena interpretacija bila je jedinstvena – spoj autentične emocije iz dubine duše i velike energije.
Nasleđe i priznanja
Tokom više od pet decenija karijere, Esma Redžepova je objavila više od 20 albuma i učestvovala na brojnim humanitarnim manifestacijama. Više puta je bila predložena za Nobelovu nagradu za mir zbog svog humanitarnog rada i promovisanja tolerancije među narodima.
Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima se izdvajaju Orden za humanost Republike Makedonije, nagrada UNESKO-a za humanitarni rad, kao i titula „Kraljice romske muzike“, koju joj je romska zajednica zvanično dodelila 1976. godine u Indiji.
U Skoplju je osnovala Dom kulture „Esma i Stevo Teodosijevski“, koji i danas čuva njihovo umetničko nasleđe, a njen dom je pretvoren u memorijalnu kuću koja svedoči o životu posvećenom umetnosti i dobroti.
Večna kraljica romske pesme
Iako je potekla iz siromaštva, Esma Redžepova je svojom harizmom, radom i dobrotom postala simbol uspeha, ljubavi i humanosti. Njene pesme i danas odjekuju svuda gde se poštuju emocija, duša i tradicija balkanske muzike.
„Muzika je moj život. Sve što sam imala – dala sam kroz pesmu“, govorila je Esma.
I zaista, kraljica romske muzike je otišla, ali njena pesma i duh i dalje žive.
