Na današnji dan Banjaluku je pogodio razorni zemljotres koji je zauvek ostao urezan u kolektivno sećanje grada na Vrbasu. Čitava Jugoslavija tada je ustala da pomogne obnovu razorenog grada, a jedan od prvih koji je stao u red da pomogne je nobelovac i jedan od najvećih srpskih pisaca Ivo Andrić.
On je odmah nakon razornog zemljotresa pre 57 godina donirao tadašnjih 100.000 dinara za izgradnju današnje Gimnazije.
Kako je izvestio tadašnji “Glas” Andrić je svoj prilog predao “drugarici Nedi Erceg, sekretaru Inicijativnog odbora Bosanaca u Beogradu za postradale u zemljotresu U Bosanskoj krajini”.
„Po želji poznatog književnika i nobelovca ovaj novac treba da se utroši na izgradnju nove Gimnazije u Banjaluci, jer je stara teško oštećena i biće srušena“, stoji u tekstu tadašnjeg “Glasa”
Poznato je da je Andrić novac od Nobelove nagrade donirao za izgradnju i obnovu biblioteka, kulturnih i obrazovnih institucija.
Ovim gestom, nakon strašne nesreće, svoje ime je upisao u istoriju Gimnazija, ali i cijele Banjaluke.
Godišnjica zemljotresa
Zemljotres koji je pogodio Banjaluku kobnog 27. oktobra 1969. u devet časova i 11 minuta opustošio je grad. U deliću sekunde zgrade, škole, bolnice i fabrike pretvorile su se u oblak dima. Na ulicama se moglo čuti samo vrištanje, dozivanje u pomoć i plač uplašenih građana, majki i dece.
Grad posle katastrofe više nikada nije bio isti. Zemljotres je odneo 15 Banjalučana. 1.117 ih je teže ili lakše povređeno, a više od 86.000 objekata je razoreno. Sve ovo je postalo večna opomena i svedok sile prirode. Podrhtavanje tla tog kobnog jutra nakratko je zaustavilo vreme i život u gradu na Vrbasu i urezalo se u kolektivni duh grada i svih Banjalučana.
Na krilima solidarnosti i pomoći koja je stizala iz svih krajeva krajiška lepotica podigla se kao feniks iz pepela. Danas sija punom snagom, ponosna, ali u stalnoj pripravnosti, svesna da niko nije jači od prirode i da nikada ne sme više pomisliti da se takva katastrofa ne bi mogla ponoviti.
Četiri jaka potresa dogodila su se 26. i 27. oktobra 1969. godine. Glavnom udaru prethodila su dva jaka pomeranja tla. Najveći zemljotres dogodio se 27. oktobra 1969. godine s magnitudom od 6,6 stepeni Rihterove ljestvice. Posle toga je usedio naknadni udar od 4,7 stepeni po Rihteru. Potresi su ostavili posledice na području 15 opština tadašnje Bosanske Krajine.
Aleksandar Stojanović za Kompasinfo
