U roku od samo jednog dana, dve rafinerije u Evropi – mađarska MOL u Sazhalombati i rumunska Petrol–Lukoil u Ploještiju – pogodili su teški incidenti. U Mađarskoj je izbio požar praćen eksplozijom u postrojenju koje prerađuje rusku naftu iz naftovoda „Baratšag“, dok je u Rumuniji, u rafineriji u vlasništvu ruskog Lukoila, došlo do eksplozije tokom tehničkih radova.
Iako su vlasti obe države saopštile da je snabdevanje stabilno i da nema žrtava u Mađarskoj, ostaje pitanje: da li je reč o slučajnosti — ili o nastavku energetskog rata koji sve više poprima obrise terorističkih akcija protiv strateških postrojenja?
Teško je poverovati da se dva ovakva događaja dese u istom danu bez ikakve povezanosti. Sa druge strane, vidimo da Rusija nemilosrdno sistematski gađa ukrajinski energetski sektor, dok ukrajinska strana sve češće najavljuje „asimetrične odgovore“. U momentu kada se Mađarska sprema da ugosti Vladimira Putina i Donalda Trampa, nije isključeno da pojedini spoljni akteri žele da pošalju „poruku nezadovoljstva“ ovim sastankom. Viktor Orban je najavio istragu, bez “trčanja pred rudu”, ne upirući prstom na kijevskog suseda sa Karpata sa kojim već ima loše odnose.
Posle sabotaže „Severnog toka“, koja se sada isključivo pripisuje ukrajinskoj strani kao dežurnom krivcu kojem je sve i dozvoljeno, pitamo se da li je neko ponovo dao zeleno svetlo za napade na energetsku infrastrukturu — ovoga puta u samom srcu Evrope, i to na štetu evropskih potrošača. Ukoliko bi se ova spekulacija potvrdila kao istina, onda bi to definitvno bio presedan koji prikazuje trenutno bezbednosno stanje u Evropi kao vrlo zapaljivo.
Mi ne možemo da ostanemo nemi na ovakve događaje, uz podsećanje, da je i kompanija NIS u Srbiji pod većinskim ruskim vlasništvom, što, pored drugih muka sa kojima se suočavamo, postavlja pitanje bezbednosti naših energetskih kapaciteta.
