Sveti kralj Vladislav bio je sin kralja Stefana Prvovenčanog. Sagradio je manastir Mileševu, gde je preneo iz Trnova telo Svetoga Save, svoga strica. Odlikovao se neobičnom milosrdnošću prema bednim ljudima. Na novcu njegovog vremena on se potpisivao „rab Hristov Vladislav“. Mirno se upokojio na rukama svoga sinovca svetog kralja Milutina, i pogreben česno u njegovoj zadužbini manastiru Mileševi.
Stefan Vladislav Nemanjić je bio srpski kralj od 1234. do 1243. godine. Nasledio brata kralja Stefana Radoslava 1234. Ktitor je manastira Mileševa, u kom je sahranjen Sveti Sava.
Posle poraza vojske epirskog cara Teodora I Anđela kod Klokotnice u Bugarskoj 1230. godine od strane bugarskog cara Jovana II Asena, Stefan Radoslav gubi podršku vlastele koja se okreće ka njegovom mlađem bratu Vladislavu. 1234. godine, Radoslav biva zbačen i na presto je doveden Vladislav. Kao što je Radoslav imao podršku Epira, Vladislav se za podršku okreće Bugarskoj, koja u to vreme postaje najmoćnija država na Balkanu.
Vladislav se oženio Beloslavom, kćerkom bugarskog cara Jovana II Asena. Raniji epirski uticaj je sada zamenjen bugarskim. Sveti Sava nije bio zadovoljan promenom vlasti i odlazi na istok, gde posećuje i Svetu Zemlju. Sa tog puta se Sveti Sava nije vratio, i umire u Trnovu 1236. godine. Vladislav, našavši se u nelagodnom položaju usled smrti strica, odlazi tastu da ga moli za Savino telo. Pregovori nisu išli lako, ali tast ipak izlazi u susret Vladislavu i dozvoljava da se Savino telo vrati u Srbiju. Vladislav svečano sahranjuje svog strica u svojoj zadužbini Mileševi.
Za vreme njegove vladavine, desila se velika mongolska (u tadašnjim izvorima Tatarska) najezda. Tatari su opustošili i Srbiju 1241. prošavši kroz primorje i Kosovo. Nisu se zadržavali i sudeći po izvorima doba, načinili su manju štetu, ali su u Bugarskoj izazvali potpunu pometnju, koja se dodatno pogoršala smrću cara Ivana Asena II, juna 1241. Kada je Bugarska postala tatarski vazal, ugled kralja Vladislava se smanjio, i vlastela je opet počela da negoduje. Lišen je vlasti 1243. kada ga, uz podršku vlastele, nasleđuje polubrat Uroš. Sa Beloslavom je imao troje dece.
U toku leta 1990. godine vršena su velika arheološka iskopavanja i restauracija manastira Mileševa. Tom prilikom izvršeno je iskopavanje manastirskog groblja. U toku radova u crkvi otkriven je grob Svetog kralja Vladislava. Otvaranju groba prisustvovao je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, R. Stanić, direktor Arheološkog instituta iz Beograda, V. Kondić, prof. Srboljub Živanović iz Londona, dr V. Letić iz Novog Sada i monasi iz manastira. Prof. Živanović je izvršio antropološki pregled i identifikaciju moštiju Svetog kralja Vladislava. Zatim su mošti predate monasima, i sada se nalaze u ćivotu postavljenom u crkvi.
