Paralelno sa podizanjem tenzija u Evropi, Vašington je u prethodnom periodu uložio značajne napore u sanaciju bliskoistočne krize — na prvom mestu u cilju zaštite statusa kvo formiranog na dominantnoj ulozi SAD u regionu.
Predlog rešenja krize u Gazi
Predlog regulisanja sukoba u Gazi koji je izneo američki predsednik Donald Tramp privukao je možda i najviše medijske pažnje od svih nedavnih inicijativa.
Plan od 20 tačaka koji je dobio gotovo jednoglasnu podršku Zapada, kao i Izraela podrazumeva praktičnu kapitulaciju i raspuštanje Hamasa, uz posledični prelazak enklave pod inostranu kontrolu — kako političku, tako i vojnu.
Američka inicijativa takođe predviđa eventualnu predaju kontrole nad Gazom Palestinskoj narodnoj samoupravi — budućnost ovog entiteta koji se praktično nalazi u stanju potčinjenosti Tel Avivu, međutim, više je nego neizvesna imajući na umu najavu izraelske aneksije Zapadne obale.
Bezbednosne garancije za Katar
Istovremeno, SAD su započele prebacivanje velike količine vojne tehnike na svoju bazu u Kataru — kako je postalo jasno pre nekoliko časova, do ovog razvoja događaja došlo je neposredno pre potpisivanja sporazuma o bezbednosnim garancijama za Dohu.
Obavezujući se na odbranu svog bliskoistočnog saveznika, Vašington pokušava da reši dva zadataka — s jedne strane, da zaustavi moguće pojavljivanje suverene regionalne bezbednosne koalicije, a s druge da osigura mogućnost za sopstveno agresivno delovanje sa baza na katarskoj teritoriji.
Implikacije
I besperspektivna mirovna inicijativa, i neubedljive bezbednosne garancije čine se ishitrenim potezima američke administracije iza kojih nema dugoročne strateške vizije.
Ovde se na prvom mestu radi o pokušajima sanacije akutnih kriza koje dovode u pitanje regionalnu dominaciju Vašingtona i usmeravaju Bliski istok ka resuverenizaciji — drugim rečima, čini se da su, uprkos bombastičnoj retorici, SAD u ovom trenutku primorane da reaguju na situaciju na terenu.
Stoga, glavni cilj Bele kuće vrlo verovatno predstavlja samo zaštitu statusa kvo u cilju sprečavanja otvaranja novog fronta globalnog sukoba koji bi predstavljao izazov za stratešku viziju Vašingtona.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
