Hormoni nisu „krivci“ samo za promene raspoloženja u pubertetu, trudnoći ili menopauzi – oni su mnogo više od toga.
Zamislite orkestar u kojem nijedan instrument ne svira sam za sebe, već svi zajedno prate pažljivo uputstva dirigenta. U našem telu taj dirigent nisu ni srce ni mozak, već hormoni. Neprimjetne „poruke“ svakog trenutka cirkulišu kroz krvotok i govore organima i ćelijama šta da rade.
Šalju ih upravo hormoni.
Za šta su sve hormoni „krivci“?
Hormoni su mnogo više od onoga što obično zamišljamo. Nisu „krivci“ samo za promene raspoloženja u pubertetu, trudnoći ili menopauzi. Oni oblikuju i utiču gotovo na svaki aspekt života i funkcija našeg tela: kako dišemo, kako spavamo, koliko energije imamo, da li osećamo sreću ili tugu, kao i našu sposobnost da volimo, odlučujemo, stvaramo novi život…
Kako rade hormoni?
Naučnici slikovito objašnjavaju da hormone možemo da tretiramo ili shvatimo i kao „bežični internet“ našeg organizma, signale koji povezuju žlezde sa unutrašnjim lučenjem i udaljene ćelije u telu. Jedna poruka može da signalizira glad, druga stres, treća podstakne rast, a četvrta da reguliše san. Sve se dešava u tišini, bez našeg znanja, a ipak potpuno upravlja našim postojanjem.
Glavni hormoni i njihove uloge
Estrogen: simbol ženstvenosti, ali ga ima i kod muškaraca. Reguliše menstrualni ciklus, učestvuje u trudnoći, utiče na zdravlje kostiju, mozga, srca i kože. Može se reći da estrogen nije samo polni hormon, već i čuvar vitalnosti.
Testosteron: obično vezan za muškost, mišiće i dublji glas, ali jednako važan i za žene. Kod oba pola održava energiju, raspoloženje i seksualni nagon. Njegov pad s godinama utiče na snagu, san i kvalitet života.
Kortizol: poznat kao „hormon stresa“. On podiže nivo šećera u krvi i daje telu energiju u trenutku opasnosti. Umerene količine kortizola održavaju nas budnim i aktivnim, ali hronično povišen kortizol iscrpljuje organizam.
Serotonin: često nazivan „hormonom sreće“. Reguliše raspoloženje, san, apetit i probavu, a zanimljivo je da se značajan deo serotonina proizvodi u crevima, što povezuje našu psihu i digestivni sistem na neočekivan način.
Dopamin: dirigent kretanja i zadovoljstva. Kada je u ravnoteži, pomaže nam da se krećemo usklađeno i da osećamo nagradu i motivaciju. Kada ga nema dovoljno, javljaju se poremećaji pokreta, ali i osećaj apatije.
Progesteron: ključan u misteriji stvaranja života. Priprema matericu za trudnoću i omogućava održavanje fetusa. Iako se često posmatra samo u kontekstu majčinstva, on je važan i za ravnotežu hormona kod žena van trudnoće.
Zašto su hormoni toliko važni: Harmonija kao ključ
Endokrini sistem – mreža žlezda koje proizvode hormone – povezan je sa svim ostalim sistemima tela: nervnim, imunim, digestivnim. Zato i najmanja neravnoteža može da izazove veliki poremećaj. Umor, nagle promene raspoloženja, problemi sa težinom ili spavanjem često su prvi znaci da naši „nevidljivi dirigenti“ nisu u skladu, prenosi Telegraf.
Hormoni nisu neprijatelji koje treba kriviti za „ćudljivost“. Oni su neprestani čuvari unutrašnje ravnoteže. Kada ih posmatramo kao tihu mrežu signala koja održava život, jasno je da su oni mnogo više od samo jedne vrste važnih supstanci: autentični, pravi unutrašnji vodič zdravlja i vitalnosti.
