Krenula je jesen, jedno od najlepših godišnjih doba koje pokazuje svu neumitnost smrti i prolaznosti koja nam je došla prvorodnim grehom prvih ljudi, ali koja pokazuje i Božiji svepromisao i plan Njegov, Vaskrsenja Hristovog, nagoveštavajući sveopšte Vaskrsenje i Preobraženje cele prirode, univerzuma i čoveka o Drugom Njegovom Dolasku.
Cela priroda govori i svedoči upravo o Hristu, o Bogu, o Njegovom Vaskrsenju i zaista vidimo svo velelepije Njegove kreacije, koja, iako oskvrnjena grehom i smrću, pokazuje svu lepotu i krasotu koju čak ni smrt ni greh ne mogu da naruže. I ovde takođe vidimo i jednu moralnu pouku, da dobro i lepotu apsolutno ništa ne može da naruži i da će Lepota zaista spasiti svet po rečima Dostojevskog.
Ta Lepota je sama Ljubav Božija, jeste sam Bog, jeste sam Vaskrsli Hristos i svi sveti sa Njim. Lepota dolazi od Lepog, kao što i sama dobrota i sama ljubav dolaze od Onog koji je sama sušta Ljubav i Dobrota i Lepota i koji je sve to utisnuo u svoju tvorevinu i da sve to ona, tvorevina pa i čovek, ima samo u Hristu.
Gospod će na kraju sveta ukinuti godišnja doba, gde će se sva priroda nanovo u obući u večno proleće, u večnu neprolaznost, u Svetlost, u Hrista, a dotle možemo da uživamo u čarobnoj jeseni koja pokazuje svu raskoš duginih boja i veličanstvenost Božijeg stvaralaštva i promisla, polako oblačeći se u hladnoću, u „smrtnost“, u zimu.
Gospod i u hladnoj zimi pokazuje svu ljubav i pažnju prema svojoj tvorevini, šaljući utehu u vidu čarobnih snežnih pahuljica čiji oblici zadivljuju svet radujući decu snežnim belilom, svedočeći nam da čoveka i svoju tvorevinu Gospod ne ostavlja ni u padu ni u hladnoći.
Ali iza zime ide proleće, kao što i iza smrti ide Vaskrsenje i kao što priroda nanovo vaskrsava na proleće, tako će i celi svemir vaskrsnuti i obući se u besmrtnost i u toplinu, u Večnost, u Hrista, o Zadnjem Danu, Drugom Dolasku Njegovom.
Maran Ata
