Кренула је јесен, једно од најлепших годишњих доба које показује сву неумитност смрти и пролазности која нам је дошла првородним грехом првих људи, али која показује и Божији свепромисао и план Његов, Васкрсењa Христовог, наговештавајући свеопште Васкрсење и Преображење целе природе, универзума и човека о Другом Његовом Доласку.
Цела природа говори и сведочи управо о Христу, о Богу, о Његовом Васкрсењу и заиста видимо сво велелепије Његове креације, која, иако оскврњена грехом и смрћу, показује сву лепоту и красоту коју чак ни смрт ни грех не могу да наруже. И овде такође видимо и једну моралну поуку, да добро и лепоту апсолутно ништа не може да наружи и да ће Лепота заиста спасити свет по речима Достојевског.
Та Лепота је сама Љубав Божија, јесте сам Бог, јесте сам Васкрсли Христос и сви свети са Њим. Лепота долази од Лепог, као што и сама доброта и сама љубав долазе од Оног који је сама сушта Љубав и Доброта и Лепота и који је све то утиснуо у своју творевину и да све то она, творевина па и човек, има само у Христу.
Господ ће на крају света укинути годишња доба, где ће се сва природа наново у обући у вечно пролеће, у вечну непролазност, у Светлост, у Христа, а дотле можемо да уживамо у чаробној јесени која показује сву раскош дугиних боја и величанственост Божијег стваралаштва и промисла, полако облачећи се у хладноћу, у „смртност“, у зиму.
Господ и у хладној зими показује сву љубав и пажњу према својој творевини, шаљући утеху у виду чаробних снежних пахуљица чији облици задивљују свет радујући децу снежним белилом, сведочећи нам да човека и своју творевину Господ не оставља ни у паду ни у хладноћи.
Али иза зиме иде пролеће, као што и иза смрти иде Васкрсење и као што природа наново васкрсава на пролеће, тако ће и цели свемир васкрснути и обући се у бесмртност и у топлину, у Вечност, у Христа, о Задњем Дану, Другом Доласку Његовом.
Маран Ата
