Misija Ujedinjenih nacija za podršku u Libiji (UNSMIL) predstavila je još jednu političku mapu puta za naciju izmorenu neuspelim tranzicijama. Specijalna predstavnica Hana Tete iznela je plan pred Savetom bezbednosti 21. avgusta, tvrdeći da on poštuje „želju libijskog naroda da se prekine ciklus ponavljanih prelaznih perioda“.
Umesto toga, čini se da je reč o transparentnoj reciklaži istih neuspelih stubova: izbori, institucionalno jedinstvo i nacionalni dijalog. To nije plan za proboj, već fasada napretka izgrađena na istim polomljenim diplomatskim temeljima.
Prazne pretnje
Najupadljiviji deo ovog aranžmana jeste Hanina „garancija“ protiv onih koji bi sabotirali proces. Ona je izjavila da UNSMIL „može i hoće preduzeti sve neophodne mere“ protiv aktera koji ga ometaju. Ali ova pretnja deluje kao farsa, zvuči prazno nakon godina neaktivnosti Saveta bezbednosti.
Još od intervencije UN tokom ustanka protiv Moamera Gadafija 2011, nakon koje je usledila masovna NATO kampanja bombardovanja pod izgovorom zaštite civila, Libija je umesto demokratije ušla u duboku dezintegraciju i beskrajnu tranziciju.
Sumnje i kritike
Kritičari su novu mapu puta odmah odbacili kao PR trik, a ne kao plan za stvarni proboj. Pojedini poslanici iz Libijskog parlamenta otišli su toliko daleko da su optužili UNSMIL da uopšte nije ozbiljan u nameri da okonča dugi prelazni period. Mnogi analitičari smatraju da plan samo stvara privid napretka, ali da se i dalje oslanja na istu, već više puta kompromitovanu diplomatsku arhitekturu.
Štaviše, plan zavisi od istih aktera koji već godinama dominiraju i blokiraju političku scenu – od parlamenta na istoku i Libijske nacionalne armije (LNA) generala Haftara, preko Vlade nacionalnog jedinstva (GNU) u Tripoliju, do Predsedničkog saveta i Višeg državnog saveta. To su institucije i političari koji su usavršili umetnost opstrukcije kako bi ostali na vlasti.
Jedan poslanik iz Bengazija, po imenu Ahmed, izjavio je da plan Hane Tete „nosi seme neuspeha“, ali je ipak primetio da postoje i novi elementi koji bi mogli doneti razliku.
Šta je novo?
Za razliku od ranijih planova, nova mapa puta uvodi definisani vremenski okvir: izbori bi trebalo da se održe u roku od 12 do 18 meseci, a ujedinjena vlada da se formira za dva meseca kako bi ih organizovala. Plan predviđa i bolje mehanizme za koordinaciju i inkluzivnost, sa posebnim naglaskom na ulogu civilnog društva i ženskih organizacija.
Prema rečima Hane Tete, cilj je da svi Libijci „smisaono“ učestvuju u odlučivanju o političkoj budućnosti zemlje. Ali, da bi ove mere bile efektivne, neophodna je dosledna podrška Saveta bezbednosti.
Stari izazovi u novom ruhu
Iako plan ima nove elemente, on se i dalje suočava sa istim starim preprekama: ukorenjenim otporom aktera koji već godinama bez posledica krše direktive UN. Upravo zbog toga postoje ozbiljne sumnje da ovaj plan može doneti bilo šta drugačije od svojih prethodnika.
Ključni test biće sposobnost Saveta bezbednosti da konačno sprovede sopstvenu volju, što do sada nije učinio.
Planirani koraci
Mapa puta predviđa niz sekvencijalnih i paralelnih koraka ka stabilizaciji i kredibilnim izborima. Pored institucionalnih reformi, ona predviđa izmene pravnih i ustavnih okvira koji uređuju izbore, kako bi se rešili problemi koji su doprineli izbornom neuspehu 2021. godine, uključujući pitanje podobnosti kandidata.
UNSMIL će takođe organizovati strukturirani nacionalni dijalog, u koji će biti uključeni ne samo politički i bezbednosni akteri već i šira javnost: civilno društvo, akademija, kulturni radnici, žene, mladi i osobe sa invaliditetom.
Cilj je izrada preporuka o upravljanju, reformi bezbednosnog sektora, ekonomskim merama i pomirenju, koje bi zatim bile ugrađene u ustavni proces.
Glavne prepreke u primeni
Jedna od najvećih prepreka je formiranje jedinstvene vlade za celu zemlju, koja je od 2014. podeljena između dve administracije – istočne i zapadne. GNU u Tripoliju više puta je isticala da će vlast predati isključivo izabranoj vladi. Od izlaganja Hane Tete koje je bilo 21. avgusta, GNU i njeni saveznici mobilišu snage u i oko Tripolija, signalizirajući da su spremni da po potrebi brane vlast i silom.
Na istoku, ujedinjenje armijskih struktura dodatno je zakomplikovano pošto je general Haftar imenovao svoja dva sina na visoke funkcije, čime je praktično uništena ionako krhka ideja o jedinstvenoj nacionalnoj vojsci.
Osim toga, uticaj regionalnih vlasti i stranih pokrovitelja na lokalne frakcije i dalje predstavlja ogroman faktor nestabilnosti, bez obzira na vremenske rokove i predložene mehanizme zaštite.
Stavovi Saveta bezbednosti
Iako nijedna spoljna sila nije javno kritikovala novi plan, dešavanja iza kulisa ostaju nepoznanica. Na sednici Saveta bezbednosti, svih 15 članica formalno je podržalo Teteovu, uključujući i pet stalnih članica (SAD, Rusiju, Britaniju, Francusku i Kinu). Ipak, izjave P5 pokazale su izvesne protivrečnosti, što baca sumnju na pravu snagu njihove podrške.
Da bi mapa puta imala ikakvu šansu, neophodna je jasna i nedvosmislena obaveza Saveta bezbednosti prema svim libijskim akterima i njihovim stranim saveznicima. U suprotnom, Hana Tete će završiti kao i deset njenih prethodnika – neuspehom, i to zahvaljujući istom telu koje je svojevremeno omogućilo razaranje Libije odobravajući NATO intervenciju u nekada stabilnoj zemlji.
