Rad na knjizi iziskuje dobru pripremu, koja uključuje istraživanje. Ako se pisac reši na pisanje dela o svom gradu, zemlji i istorijskim ličnostima, onda je ta priprema znatno duža i interesantnija, ali i napornija.
Kako je bilo pisati „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“, „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“, „Apis i Aleksandar„, ali i do kakvih zaključaka je dolazio dok je prikupljao informacije, u najnovijoj epizodi Kompasa govorio je književnik i publicista, Nenad Novak Stefanović.
„Moja istraživanja o Srbiji su bila i van Srbije, rekao nam je Stefanović na samom startu emisije, pa dodao:
Mi jesmo na tlu koje baštini najstariju istoriju Evrope, treba time da se ponosimo, treba ulagati u kulturu, moje osnovno gledište, političko gledište, imam jedno političko gledište a to je ono koje je Čerčil kao premijer svome ministru vojnom rekao, kada je počeo Drugi svetski rat, a ministar vojni mu je rekao dajte da budžet za kulturu prebacimo u vojni budžet, da se odbranimo, a Čerčil mu je rekao, ako to uradimo, šta će nam onda pobeda. Znate, narod bez kulture, bez čuvanja svoje tradicije, ne može da počiva samo na nečemu što je tehnologija, što je danas za danas, dajte da imamo da jedemo, da se vozimo.“
Istraživanja nisu bila laka, ali motiva nikada nije falilo
Istraživanja nisu bila laka, ali motiva nikada nije falilo. Tragovi su ga vodili do Krita, gde je obilazio ostrvo i došao do bitnih veza. A dok je tragao, napred ga je, između ostalog vuklo i ono što sledi.
„Da otkrijem istinu, da otkrijem i ko sam ja u nekom dubljem smislu to jest tih slojeva ličnosti, ali da otkrijem istinu i ko su ti Srbi – rekao nam je naš sagovornik, pa podelio sa nama otkrića sa Krita:
Mi smo kao neka duhovnost stariji od onoga što je posle kodifikovano u neko ime nacije. To je taj čuveni disk od gline, debeo ovako, deluje kao pogača i na njemu su spiralno ucrtani minojski znaci, to je bilo slikovno, poluslikovno pismo i kako se čita, oni kažu ono se čita tako što se stavi između dvoje ljudi i polako se okreće.
Pa šta mi okrećemo Srbi, u ritualu?
Oni smatraju da je imalo jedan rituali karakter da se polako taj disk okreće i onda se čitaju poruke i njemu i ja kažem čekajte, priča mi ovaj Grk, ja kažem okreće se između dvoje ljudi, kaže da to je bio taj ritual da se okreće. Pa šta mi okrećemo, Srbi, u ritualu? Okrećemo kolač, pogaču, na slavi. I shvatim jedno poreklo.
„Nije to sada samo da mi naše pravoslavlje vučemo iz Vizantije, vučemo ga još ranije“
„Nije to sada samo da mi naše pravoslavlje vučemo iz Vizantije, vučemo ga još ranije. Postoje neke matrice koje su starije od naših predstava o tome, o šestom čuvenom veku kada su Sloveni krenuli da dolaze ovde, mnogo smo dublji i stariji. I onda uvek gledam da u svojim knjigama ubacim te niti koje nas ili ovo što jesmo, ovo što vidimo, predstavlja kao izraz nečega što je bilo davno i što vuče korene – dodao je Stefanović i zaključio:
Šta je za mene prava vrednost, to je dolaženje do istine.“
O tome kako je krenuo da piše i kako mu je knjiga jednom pomogla da izbegne batine, zašto je danas bitno da poznajemo istorijske činjenice, bilo da do njih dolazimo u školi, iz knjiga ili sa filma, kako da mlađe naraštaje privolimo na to da svoju istoriju moraju znati i da tragaju sami, zašto je Beograd ratnički grad i koliko imamo vrednih stvari u Srbiji, a da ih nismo svesni, pogledajte u našoj najnovijoj epizodi.
Ekipa Kompasa zahvaljuje gospodinu Stefanoviću na izdvojenom vremenu i interesantnom razgovoru.
