Melanin je pigment koji je odgovoran za našu prelepu raznolikost nijansi i tonova kože, boje očiju i boje kose. Međutim, kada govorimo o melaninu, retko se spominju njegove stvarne biološke koristi.
Osim što daje pigmentaciju ljudskoj koži, kosi i očima, melanin takođe pruža zaštitu od štetnog dejstva ultraljubičastih (UV) zraka.
U ovom članku ćemo se detaljnije pozabaviti time šta je melanin, zašto je toliko važan za kožu i koji faktori mogu uticati na količinu melanina u telu.
Šta je melanin?
Melanin je vrsta složenog pigmenta koji je, kod ljudi, odgovoran za boju kože, kose i očiju.
Iako se često govori o melaninu kao o jedinstvenom pigmentu, postoje dve glavne vrste melanina koje utiču na pigmentaciju kod ljudi i životinja: eumelanin, koji je povezan sa tamnijim tonovima poput braon i crne, i feomelanin, koji je vezan za nijanse poput crvene i žute.
Postoji i treća vrsta melanina, neuromelanin, koja se nalazi u ljudskom mozgu i daje pigmentaciju strukturama u tom području. Za razliku od ostalih oblika, neuromelanin ne utiče na fizički izgled već se uglavnom proučava zbog svoje povezanosti sa Parkinsonovom bolešću.
Proizvodnja melanina započinje u ćelijama koje se nazivaju melanociti, a koje se nalaze širom tela. Melanociti stvaraju melanozome, organele u kojima nastaju eumelanin i feomelanin, koji se zatim prenose na različite ćelije, poput keratinocita — ćelija kože.
Šta utiče na količinu melanina u telu?
Prirodni nivo melanina uglavnom zavisi od genetike i određuje boju kose, kože i očiju. Međutim, na proizvodnju melanina utiču i spoljašnji faktori, kao što su izlaganje UV zracima, zapaljenski procesi u organizmu, hormonski disbalans, starenje organizma kao i poremećaji pigmentacije kože.
Koje su prednosti melanina?
Pored toga što daje boju koži i drugim delovima tela, melanin igra važnu biološku ulogu u zaštiti od sunčevog zračenja.
Melanin pomaže u zaštiti ćelija epidermisa, odnosno spoljašnjeg sloja kože, od štetnog dejstva UV zraka. On apsorbuje sve oblike UV zračenja, uključujući UVC, UVB i UVA zrake, kao i plavu svetlost, sprečavajući ih da oštete DNK ćelija.
Osim toga, melanin deluje i kao antioksidans, neutrališući reaktivne kiseonične vrste koje nastaju usled oštećenja od UV svetlosti. Bez ove zaštite, reaktivne vrste kiseonika doprinose oksidativnom stresu koji dovodi do oštećenja ćelija.
Postoje i neka istraživanja koja ukazuju na moguću ulogu melanina u zaštiti jetre, creva i imunog sistema, ali za sada su najznačajnije dokazane funkcije melanina one koje se odnose na pigmentaciju i fotozaštitu.
Da li svi ljudi imaju istu količinu melanina?
Iako se ljudi razlikuju po boji kože, kose i očiju, većina ima približno isti broj melanocita.
Razlika je u tome što osobe sa tamnijom kožom imaju više melanozoma, koji su veći i intenzivnije pigmentisani. Raspored ovih melanozoma u koži takođe varira u zavisnosti od boje kože, što doprinosi velikoj raznolikosti u nijansama i tonovima ljudske kože.
Šta se dešava ako nemate dovoljno melanina?
Genetika uglavnom određuje količinu melanina u telu, ali postoje dva stanja koja nastaju kada organizam ne proizvodi dovoljno melanina.
Vitiligo je autoimuno oboljenje u kojem telo ne proizvodi dovoljno melanocita. To dovodi do gubitka pigmenta u vidu belih mrlja na koži ili kosi. Prema procenama, vitiligo pogađa između jedan i dva procenta ljudi širom sveta.
Albinizam je retko genetsko stanje u kojem telo ne proizvodi dovoljno melanina, bilo zbog smanjenog broja melanocita, bilo zbog smanjene aktivnosti melanozoma. Postoji više oblika albinizma, ali većina izaziva umeren do težak nedostatak pigmenta u koži, kosi i očima.
Da li je moguće povećati količinu melanina?
Proizvodnja melanina u koži može se povećati izloženošću suncu, odnosno preplanulošću. Ipak, treba imati u vidu da je preplanulost odgovor tela na već nastalo oštećenje ćelija kože.
UV zraci prodiru u kožu i oštećuju DNK ćelija, a organizam kao odgovor počinje da proizvodi više melanina kako bi zaštitio kožu. To rezultira tamnijom bojom, ali je ujedno znak da je koža već oštećena. Dugoročno, ovakva oštećenja mogu povećati rizik od nastanka raka kože.
Postoje i neki izveštaji koji tvrde da određeni vitamini i biljni suplementi mogu povećati nivo melanina. Najčešće se pominju antioksidansi kao što su vitamin A i vitamin E. Ipak, ove tvrdnje uglavnom se oslanjaju na anegdotske izvore, bez jasne naučne potvrde.
Melanin je pigment koji daje boju koži, kosi i očima kod ljudi i životinja. Pored estetske uloge, melanin ima važnu zaštitnu funkciju jer apsorbuje štetno UV zračenje i sprečava oštećenje ćelija. Njegov nivo zavisi uglavnom od genetike, ali na njega mogu uticati i faktori poput sunčeve svetlosti, hormona i starosne dobi.
