Академик Дејан Медаковић (1922–2008) био је и остао мерило праведности и бескомпромисни борац за истину, за дијалог. Био је грађанин света, а својим монографијама обележио је Хиландар, Беч, Трст, Темишвар, Сентандреју, Загреб, Сремске Карловце, Нови Сад, Београд, доказујући да је српски културни и социјални простор полицентричан.
Човек синтезе и духа
Био је непосредан, љубазан, деликатан, стрпљив, шармантан, духовит, речит, великог знања и великог интересовања за стицање нових. За нас млађе био је драгоцен када је говорио о нечему из прошлости, као човек са даром за синтезу разних појава у друштву, личности и историјских догађаја, стварајући слику епохе, уз појашњења онога што је пре тога било непознато.
Остварен као стваралац, несрећан као човек
Дејан Медаковић је отишао потпуно остварен као стваралац, али дубоко несрећан као човек, због тога, како је говорио, што наш век протиче у сенци ратних полуистина, рекао је на свечаности у Дому војске у Београду Зоран Колунџија, главни уредник издавачке куће „Прометеј”, која континуирано и предано годинама објављује Медаковићева дела и која учествује у обележавању сто година од његовог рођења.
Издавачки подухват и подршка институција
По Колунџијиним речима, будући да је академик Медаковић иза себе оставио 46 књига, тај издавачки посао није био лак, а био би још тежи без подршке породице Медаковић, Покрајинске владе и њеног председника Игора Мировића, Министарства културе, Архива Војводине, Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Вукове задужбине, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Галерије Матице српске и других.
Завештање о идентитету и значају Косова и Метохије
На крају свог излагања Колунџија је прочитао део текста академика Медаковића, као његовог завештања нама, а који говори о томе да су велики послови везани за препознавање сопствене нације, која је деценијама систематски губила право на свој идентитет.
У том вештачки створеном хаосу, ишчезавала је и бледела слика о духовном значају Косова и Метохије, а били су потребни велики напори за укључивање Косова и Метохије у националну свест српског народа, као неотуђиве вредности нашег постојања, писао је Медаковић.
Ода интелектуалцу 20. века
Професор Сувајџић указао је на то да је Дејан Медаковић био један од најзначајнијих интелектуалаца кога смо имали у 20. веку, врсни историчар уметности, песник, писац, публициста, професор и декан Филозофског факултета у Београду, председник САНУ, а посебно је указао на његово дело „Ефемерис”, као раскошни литерарни спис и историјски путоказ.
Обележавање стогодишњице широм институција
Он је, испред Вукове задужбине, којом је Дејан Медаковић најдуже председавао, као и Организационог одбора за обележавање ове стогодишњице, истакао да су остварени сви планирани научни скупови у институцијама које су обележиле стваралачки рад академика Медаковића: у Матици српској, Српској академији наука и уметности, на Вуковом сабору, у Вуковој задужбини и другима.
Хиландар као духовна отаџбина
Као и др Зоран Бингулац, који је поводом обележавања осам векова манастира Хиландара имао прилику да сарађује са академиком Медаковићем, и др Сувајџић се присетио важне улоге коју је Дејан Медаковић имао у очувању ове наше духовне отаџбине.
Тада је и истакао да је осам векова Хиландара прилика да се ми као народ суочимо са сопственом историјом и културом, да коначно зауставимо све мржње и суноврате, а да успоставимо везу са трајним вредностима којима нас је учио Свети Сава.
Студије о српском бароку и сликарству
Др Владимир Симић са Филозофског факултета у Београду подсетио је на значај капиталних дела Дејана Медаковића о српским сликарима 18. и 19. века, његове дефиниције српског барока и његовог европског контекста, као и изузетно важног дела о почецима српске штампе.
