Где се данас налази “Сеоба Срба”, једна од најпознатијих слика у нашој историји? Одговор на ово питање није лак јер – постоје четири верзије овог ремек-дела Паје Јовановића и ниједна није сасвим иста!
За почетак, пун назив гласи “Сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Црнојевићем” и није у питању једна већ четири слике!
Прву верзију, импозантних димензија 380×580 центиметара, један од наших највећих уметника свих времена, Паја Јовановић, урадио је 1896. по наруџбини патријарха Георгија Бранковића. Слика приказује Србе како напуштају тзв. “Стару Србију” током Великих сеоба крајем 17. века и долазе у Војводину.
Дело је требало да буде приказано на Миленијумској изложби у Будимпешти 1897. и Паја га је завршио на време. Међутим, онда су се појавили “проблеми”…
Прва “Сеоба Срба”
Патријарх није био задовољан верзијом – Срби су му на њој више личили на руљу која бежи, а мање на ратнике који долазе да бране Запад од најезде Турака.
И тако је Паја морао да измени неколико детаља – уместо жене са дететом, на коња је ставио ратника, додао је војнике, а обрисао стадо оваца и запрегу која превози нејач. Иако су измене направљене релативно брзо, слика није била готова на време да путује у Будимпешту, па на крају није приказана на изложби, пише Историјски забавник.
Уместо тога, откривена је у Патријаршијском двору у Сремски Карловцима 1896. и ту се налазила све до 1941. када је, током окупације НДХ, украдена и пренета у Загреб. Након рата је враћена и данас се налази у Саборној дворани Српске патријаршије у Београду. Нажалост, осим ретких изузетака, није отворена за јавност.
Друге “Сеобе”…
Паралелно са сликом коју је наручио патријарх, Паја Јовановић је радио и на другој верзији мањих димензија на којој је задржао своје идејно решење. Та друга, „панчевачка верзија“ (126×190цм) налази се у музеју у том граду и данас је најпознатија варијанта ове слике.
Зашто? Зато што је прво била у власништву загребачког колекционара Петара Николића који је од Паје заједно са сликом откупио и право на литографску репродукцију. Николић је очигледно имао добар њих јер су те репродукције постале веома популарне, људи су их радо куповали и држали на зидовима својих домова, па су ове “Сеобе” тако постале (и остале) најпрепознатљивија верзија.
Након тога, Паја је насликао још две, знатно мање “Сеобе Срба” по приватним наруџбинама. Једну, димензија 65,2×96,5 центиметара наручила је током Другог светског рата докторка Даринка Смодлака која је тражила да лик жене на коњу буде урађен по њој. Локација ове слике данас је непозната и претпоставља се да је изгубљена.
Четврту верзију, димензија 39×59 цм, богати трговац Миленко Чавић поклонио је породици Мандукић која је након 1945. емигрирала у Америку поневши је са собом. Слика је и данас у њиховом власништву и налази се у Њујорку, а само је 2009. кратко боравила у Београду због изложбе посвећене Паји Јовановићу.
