U Tesliću su koreni Uglješe Stanojevića. Ako ne dođe bar jednom godišnje, oseća se loše – jer samo u Republici Srpskoj duša mu je puna. Istina je da je dom tamo gde je porodica, gde su deca, a njegova je u Rusiji. Ipak, rodnom kraju se redovno vraća, a želja mu je da snažnije unapredi medicinsku saradnju između Rusije i Srpske.
Uglješa Stanojević, direktor Kurskog onkološko-naučno-kliničkog centra „G. E. Ostroverhova“, poreklom iz Republike Srpske, dobitnik je titule počasnog lekara Ruske Federacije. Priznanje mu je lično uručio predsednik Rusije Vladimir Putin 22. maja u Kremlju, u okviru svečanosti na kojoj je odlikovano 26 istaknutih pojedinaca.
Stanojević je za „Glas Srpske“ govorio o svom poreklu, životu u Rusiji, karijeri, povezanosti sa Srpskom i misiji u medicini.
Taj svečani trenutak u Kremlju opisuje kao neverovatan – prazničan i veličanstven. Sedeo je među ljudima koji su u Rusiji veoma značajni, što je u njemu probudilo osećaj velikog ponosa i sreće, kako lične, tako i profesionalne. Biti pored jednog od najmoćnijih ljudi sveta, kaže, za njega je bilo posebno značajno.
Priznanje mu je dodeljeno kao rezultat rada u kliničkoj medicini, a posebno zbog razvoja nove vrste operacije kod tumora rektuma. Iako je u pitanju lično odlikovanje, ističe da u medicini bez tima nema uspeha. Dobri rezultati, veliki broj uspešno lečenih pacijenata i mala količina komplikacija i žalbi doprineli su tome da bude zapažen od strane zdravstvenih institucija, koje su ga i kandidovale za nagradu.
Rođen je u Čečavi, a detinjstvo je proveo u Banji Vrućici, gde je njegov otac sagradio porodičnu kuću. Sa majkom i sestrom je 1992. godine, u vreme rata, otišao u Rusiju, gde je njegov otac već radio. Prvobitna namera bila je da ostanu dve-tri nedelje, ali su, usled ratnih dešavanja, odlučili da ostanu duže. Upisan je u rusku školu bez znanja ruskog jezika, ali je to bio najbrži način da se integriše. Nakon toga usledili su fakultet, specijalizacija i razvoj karijere.
Rusija mu je pružila mogućnost da uči i napreduje. Kao najbolji strani student dobio je besplatnu specijalizaciju i magisterij. Danas radi bez ikakvih ograničenja, ima jednake uslove kao i ruski državljani i prihvaćen je kao svoj.
Ljubav prema medicini javila se već u drugom razredu osnovne škole. Iako u to vreme nije aktivno radio na ostvarenju te želje, uvek je voleo biologiju i hemiju. Inicijalno je želeo da se bavi mikrohirurgijom oka, ali ga je život odveo u onkološku hirurgiju, gde je kasnije završio specijalizaciju i doktorske studije.
Već pet godina je na čelu jednog od najznačajnijih onkoloških centara u Rusiji. Njegov radni dan počinje u sedam ujutro, mnogo pre zvaničnog početka u devet, i traje do kasnih večernjih časova. Pored hirurškog rada, angažovan je i u administraciji, organizaciji i komunikaciji sa zdravstvenim vlastima. Centar u kojem radi zapošljava preko 1.150 ljudi i pokriva ceo Kurski region.
Dok je radio u Moskvi, lečio je i pacijente iz Republike Srpske. Od početka specijalne vojne operacije 2022. godine, broj pacijenata iz inostranstva je opao, ali ističe da su uvek otvoreni za takvu saradnju.
I dalje neguje bliske odnose sa kolegama u Srpskoj. Sa svojim timom je nekoliko puta dolazio u UKC RS, gde je sarađivao sa doktorom Goranom Janjićem i profesorom Vladom Đajićem. U Kursku su organizovali i konferenciju na kojoj su učestvovali i lekari iz Banjaluke. Veruje da će saradnja u budućnosti biti intenzivnija.
Svoje vreme više ne oseća kao svoje, ali planira da Teslić poseti na jesen ili zimu. Poslednji put je bio u januaru, a postavio je sebi pravilo da dolazi dva do tri puta godišnje, jer mu to ispunjava dušu.
Dom za njega predstavlja mesto gde je porodica – gde su deca i najbliži. Iako je poreklom iz Čečave i vezan za Teslić, mesto gde sada živi sa porodicom je takođe njegov dom. Njegova deca, iako rođena u Rusiji, obožavaju da dolaze u Srpsku i putuju po regionu.
Poštovanje i veza između naroda Republike Srpske i Rusije imaju za njega veliki značaj. Rusi koriste reč „bratuška“ kada govore o Srbima, što je za njega izraz bliskosti i topline. U Teslić je dovodio svoje prijatelje i kolege iz Rusije, koji su bili oduševljeni prijemom i narodom. Radost koju oseća kada se susretnu dva bratska naroda za njega ima neprocenjivu vrednost.
Mladima koji žele da se bave medicinom poručuje da je ovo profesija koja zahteva veliko odricanje, učenje i ljubav prema ljudima. Smatra da lekar mora imati empatiju i razumevanje za pacijente, a ne da ih leči mehanički. Pacijenti nisu tu zbog nas – mi smo tu zbog njih.
Savremena medicina je daleko odmakla u borbi protiv raka, ali smatra da će, kao što mi danas gledamo na metode od pre nekoliko vekova, tako i buduće generacije gledati na naše. Farmaceutska industrija svakog meseca donosi nove preparate, ali i sam kancer se stalno menja, razvija, mutira. Biće novih lekova, ali teško je očekivati da će čovečanstvo potpuno pobediti rak u narednih sto godina.
