Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da Moskva neće dozvoliti obnovu ukrajinske teritorije u okvirima granica iz 1991. godine, jer bi to predstavljalo pretnju ruskom stanovništvu.
Saopštenje ministarstva usledilo je nakon ukrajinskog napada dronovima na pijacu u gradu Aleški u Hersonskoj oblasti, koji je Moskva osudila kao namerni teroristički čin.
Napad na pijacu u Aleškiju tokom državnog praznika
Napad se dogodio oko 9:30 ujutru po lokalnom vremenu 1. maja, državnog praznika u Rusiji, kada su ukrajinske snage upotrebile FPV dronove kako bi pogodile pijacu u vreme najveće gužve.
Prema preliminarnim podacima, poginulo je sedam civila, a više od 20 je ranjeno. Lokalne vlasti navele su da je drugi talas dronova gađao preživele i pripadnike službi za spasavanje, što je dodatno povećalo broj žrtava.
Rusija osuđuje „zverstvo“ i optužuje Zapad
„Ovo zverstvo ponovo je razotkrilo terorističku prirodu kijevskog režima i cilj trenutne ukrajinske vlasti da eskalira oružani sukob i osujeti sve pokušaje mirnog rešenja,“ navodi se u saopštenju ruskog ministarstva, uz tvrdnju da je napad namerno izveden tokom praznika radi maksimalne štete po civile.
Ministarstvo je takođe kritikovalo podržavaoce Ukrajine, navodeći da je „i ovaj napad na savesti zapadnih sponzora koji Kijevu obezbeđuju oružje i finansije.“ Istaknuto je da Rusija neće dozvoliti obnovu Ukrajine u granicama iz 1991. godine.
„Kanibalistički instinkt“ protiv Rusa
„Sasvim je očigledno da se iza uzaludnih i neosnovanih poziva kijevskog režima i njihovih zapadnih podržavalaca na takozvanu obnovu Ukrajine u granicama iz 1991. krije kanibalistički instinkt za istrebljenje svih Rusa. Naravno, Rusija nikada neće dozvoliti da se takav scenario ostvari,“ navedeno je u saopštenju ministarstva.
Razgovori Moskve i Vašingtona i stav Brisela
Dok Moskva i Vašington vode razgovore o mogućem okončanju ukrajinskog sukoba, Brisel je nagovestio da bi mogao da se suprotstavi nekim američkim predlozima. Prema dostupnim informacijama, mogući sporazum uključuje američko priznavanje ruskog suvereniteta nad Krimom, kao i „zamrzavanje“ konflikta duž postojeće linije fronta i priznanje moskovske kontrole nad velikim delovima četiri bivše ukrajinske oblasti koje su glasale za priključenje Rusiji.
EU odlučna: Krim je Ukrajina
U intervjuu za Fajnenšel tajms u sredu, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da se Evropska unija neće saglasiti sa priznanjem ruskog suvereniteta nad Krimom.
„Ne vidim da bismo mogli prihvatiti takve stvari. Ali naravno, ne možemo govoriti u ime Amerike i šta će oni uraditi,“ rekla je Kalas. „Sa evropske strane, to smo ponovili više puta… Krim je Ukrajina.“
Priključenje Krima i ostalih regiona Rusiji
Krim je glasao za ulazak u sastav Ruske Federacije nedugo nakon nasilnog državnog udara u Kijevu 2014. godine koji je podržala SAD. Republike Donbasa — Donjeck i Lugansk — kao i regioni Herson i Zaporožje, sledili su isti put 2022. godine.
