Kada se spoji natprosečno znanje i snažna volja dobija se imućnost, a kada se sve to zajedno spoji sa beskompromisnim patriotizmom onda se dobija Mihajlo Pupin. To je bio čovek ne samo neprikosnovenog znanja i uticaja, već pre svega čovek sa najvišim stepenom nacionalne svesti. Čitav svoj život Pupin nije posvetio sebi već je sebe stavio u službu dobrobiti ljudi oko sebe, a pre svega svog srpskog naroda.
Svakog trenutka svog života razmišljao je na koji način može da iskoristi svoje Bogom dane vrline, da najviše pomogne svojoj Otadžbini. Tako je svojim kontaktima uspeo da obezbedi mnogo svom narodu, često je u toj borbi i rizikovao da on lično ostane bez svega dok je i ono što je imao gotovo sve poklonio svojoj zemlji još za vreme života.
Koliko je u ovoj rodoljubivoj životnoj misiji bio istrajan i genijalan najbolje pokazuje sledeći primer, jedne od najveće akcije pomoći srpskom narodu ikada. Izbija Prvi svetski rat i Kraljevina Srbija se nalazi u najtežoj situaciji u proteklih nekoliko vekova. Pupin celog sebe daje u pohod spašavanja svog naroda.
Založio imovinu i akcija pomoći
Prvo zalaže čitavu svoju imovinu na hipoteku vojnog kredita, rizikujući da izgubi sve ukoliko ga njegova država ne bude vratila za šta je šansa tada bila ogromna. Zatim preostali deo svog kapitala koristi za sledeću akciju:
Najbolja 24 srpska studenta sa Kolumbija univerziteta šalje sa 24 vozila sa kompletno opremljenim mobilnim bolnicama u Srbiju da pomažu srpskim ranjenicima i šalju izveštaj na svoj univerzitet. On lične sprovodni masovnu akciju slanja srpskih dobrovoljaca iz Amerike i Kanade na Solunski front i po nekim zapisima uspeva da ih skupi čak 20.000! Napominjemo samo da je Solunski front probilo ukupno 60.000 vojnika. Dakle, sam je skupio oko 1/3 celokupne vojske i veliko je pitanje u kom smeru bi se odvio uopšte rat bez Pupina. Nakon što su se dobovoljci vratili u Ameriku, Pupin ih je dočekivao na aerodromu sa spremnim novcem koji im je bespovratno davao za povratak njihovih života.
