5/17. februara 1816. godine knez Miloš Obrenović uputio je pismo srpskim deputatima u Carigrad i dragomanu Visoke porte sa zahtevom da se izda ferman kojim bi Srbija, u skladu sa Ičkovim mirom iz 1807. godine, bila uređena kao autonomna oblast.
Period diplomatskih borbi
Posle usmenog sporazuma Miloša i Marašli Ali−paše kod Ćuprije 1815. godine nastupio je period diplomatskih borbi. Marašlija je naoko čvrsto držao Turke i kažnjavao vinovnike nemira, ali je početkom 1816. godine tražio od Srba da polože oružje.
Prilike početkom 1816. godine su bile takve da prepiska austrijskih vojnih i civilnih vlasti otkriva da su Srbi tajno preko Paleža i Ostružnice uvozili barut i olovo, dok je Marašlija u tajnosti planirao da ukloni Miloša i viđenije srpske starešine.
Miloš je stoga iskoristio jedan incident sa kraja 1815. godine da se, makar privremeno, ukloni iz Beograda gde je morao da boravi neprekidno pod budnim okom vezira.
Diplomatska ofanziva kneza Miloša
Početkom 1816. godine knez Miloš je krenuo u diplomatsku ofanzivu. Pošto se Melentije Nikšić vratio iz Carigrada Miloš je uputio pismo preostalim deputatima da od Porte traže da se položaj Srbije uredi „kao što je Ičko izdejstvovao bio“.
Za srpske interse trebalo je da se založi i beogradski bina−emin Mehmed−efendija koji je tada takođe boravio u Stambolu. Krajem meseca Miloš je pisao sultanu hvaleći Marašliju, ali istovremeno ističući da je „zemlja puna zlomislenih Turaka“ i da smena vezira, njegova smrt, pa i sama promena ćudi mogu da ugroze mirno stanje.
Istovremeno, desetak dana po upućivanju pisma od 5/17. februara knez Miloš je tajno uputio Mihaila Germana ruskoj vladi u Sankt Peterburg tražeći pomoć i zaštitu ruske diplomatije.
