Živimo u jednom svetu u kojem dominira duh neprijateljstva prema krstu. U svetu koji za svoj ideal ima samoljublje, koji je bez morala, u kojem je najvažnije zadovoljiti strasti, lagodno živeti, žrtvom i ljubavlju, tj. sa krstom, nego sa egoizmom.
Ovaj svet ne želi da čuje ništa o suzdržavanju, o gospodarenju nad strastima, o požrtvovanju, o postu, o askezi. U suštini, odbija krst i zato se ne susreće sa Hristom. Ostaje u truleži i smrti, u dosadi i praznini. Zabavlja se ali se ne raduje.
Psihologija, pedagogika, politika, sociologija, prâvo, direktno se napadaju ovim duhom. Vrlo dobro primećuje o. Dimitrije Dutko u knjizi „O našem nadanju“: „Očigledno je da ponekad i pored naše vere u Hrista pokušavamo da put u Carstvo Božije učinimo lagodnim! Svet sa svojim dobrima i tehničkim progresom nas je otupeo. I ako ponekad govorimo o bolu i stradanju, desi se da odjednom kažemo: „Hrišćanstvo je radost.“ A ipak, radost ne dolazi tako. Radost se ne kupuje. Ne kupuje se novcem. Radost hrišćanina se kupuje trudom i stradanjem. Da bi se čovek spasao naš Gospod je visio na krstu. Dobrovoljno. I bio je raspet i umro. A onda je došlo vaskrsenje i potom radost. „Onaj ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i pođe za mnom,“ rekao je Hristos. Neophodno je uzeti svoj krst. A onaj ko bez krsta ide za Hristom, nije Hrista dostojan. To nam je sâm Hristos vrlo jasno rekao: „Nije mene dostojan.“ A to znači: „vera i ljubav takvoga čoveka prema Hristu nisu izvorne, ne vrede ništa.
Krst nas plaši i to je prirodno, jer nam oduzima ugodnost. Bol je nešto strašno za nas, a u stvari, lagodnost bi trebala da bude ta koja je za nas strašna. Ako malo pažljivije pogledamo videćemo da sva savremena zla imaju svoj izvor u lagodnosti. Trud, stradanja, krst su nešto što je dobro kaže Hristos. Samo tako Njegov jaram postaje lak.“ Ovaj svet koji odbija krst Hristov, mora se danas susresti sa nemilosrdnim udarcima koji su posledica njegovog antikrsnog stava; sida, narkomanija, ekološka katastrofa. A rešenje nije tamo gde se misli, odn. u preduzimanju određenih zaštitnih sredstava. Ona su korisna ali nedovoljna. Korenito rešenje je jedino pokajanje. Judeji su tražili „znak“ od Hrista i On im je odgovorio da će im dati znak proroka Jone. Odnosno Njegova smrt, pogred i vaskrsavanje (Mat. 12, 39). I danas je to rešenje za naš bezizlaz i dolazeću katastrofu. Dakle, izbor krstonosnog načina življenja kao jedinog načina življenja.
Jedan od zapadnih otaca, bl. Avgustin, je rekao:
„Poznajem tri krsta. Jedan krst koji spasava, i to je krst Hristov. Tim krstom se spasava i čovek. Drugi krst je krst razbojnika raspetog s desne strane. A poznajem i treći krst kojim čovek može izgubiti večnost. To je krst razbojnika raspetog s leve strane. Tipovi ovih ljudi (dvojica razbojnika), predstavljaju celokupno čovečanstvo. Krst razbojnika s desne strane prihvata i preuzima na sebe krst Hristov. Krst razbojnika sa leve strane predstavlja onaj deo čovečanstva koji ne prima krst Hristov i tako se gubi. I uopšte, krst ne možemo izbeći ni na koji način.“
Hrišćani koji žive u ovom svetu koji odbacuje krst moraju učiniti velike napore da se ne bi otisnuli u svet materijalnih vrednosti. Svakog trenutka su u dilemi izbora između dva načina života: krstonosnog u Hristu ili antikrsnog, tj. krsne ljubavi i antikrsnog egoizma. Ljubavlju se saraspinjemo Hristu, a egoizmom raspinjemo Hrista, postajemo neprijatelji krsta Hristovog. O starim i novim raspinjačima Hrista govori i ap. Pavle: „Jer mnogi za koje vam mnogo puta govorih, a sad i plačući govorim, vladaju se kao neprijatelji krsta Hristova; Njihov kraj je pogibao, njihov bog je trbuh, i slava u sramoti njihovoj, oni misle ono što je zemaljsko.“ (Fil. 3, 18-19). Đavo pokušava da uplaši hrišćane kako će, ako izaberu krst biti nazadni, neće napredovati, neće opstati ‡ sa krstom u ruci ne napreduješ ‡, nego će postati žrtve zloupotrebe, pa im onda predlaže da oni zloupotrebe druge, (da ne bi drugi zloupotrebili njih).
Tako, budući maloverni, zapostavljaju blagodat, moć i zaštitu Božiju svih koji ispunjavaju Njegove zapovesti.
Jevreji su hteli Mesiju, ali bez krsta. I danas ljudi hoće zemaljski raj, ali bez krsta. Zato i nas hrišćane pozivaju da napustimo krstonosni način života.
Ako Antihrist ratuje protiv Hrista, čini to jer je Hristos raspeti Hristos, a to znači i vaskrsli. Antihrist kao lažni mesija i lažni prorok obećava ljudima zemaljski raj, izbavljanje i spasenje bez krsta. Ali kako može postojati raj bez ljubavi i ljubav bez samoodricanja. Ustanak protiv egoizma je najradikalniji ustanak u svetu. Interesantno je jedno tumačenje koje tumači simvolički broj Antihrista 666. Na grčkom se ovaj broj piše (HXSt) Hristos stran Krstu ‡ srpski bi ova skraćenica bila HSK ‡ prim. prev). Dakle, spasitelj bez krsta, što znači Antihrist.
