„Mit o Sizifu“ je jedan od najznačajnijih filozofskih eseja 20. veka, objavljen u ratnoj 1942. godini. U ovom delu Alber Kami, francuski filozof i književnik, istražuje pitanje smisla života u kontekstu apsurda. Kao centralnu metaforu koristi mit o Sizifu, figuri iz grčke mitologije, osuđenoj da zauvek gura ogroman kamen uz brdo, samo da bi ga gledao kako se vraća nazad.
Kami zaključuje da je Sizif simbol ljudske egzistencije – večitog truda u svetu koji ne pruža odgovore. Uprkos besmislenosti zadatka, Sizif se prikazuje kao heroj, jer se bori sa svojom sudbinom i nalazi slobodu u prihvatanju apsurda.
Apsurd je temeljni pojam u Kamijevoj filozofiji
Apsurd je temeljni pojam u Kamijevoj filozofiji. On se javlja kao sukob između ljudske težnje da pronađe smisao života i univerzuma koji ostaje ravnodušan prema toj težnji. Kamijev ključni zaključak je da se apsurd ne može ukinuti, već samo prihvatiti. Ljudsko dostojanstvo leži upravo u suočavanju sa apsurdom.
Ljubav, prijateljstvo i bunt protiv besmisla daju životnu vrednost
Kami predlaže tri moguća odgovora na apsurd: samoubistvo, filozofsku nadu (verovanje u višu silu) i prihvatanje apsurda. Odbacuje i samoubistvo kao kapitulaciju i filozofsku nadu kao iluziju, dok prihvatanje apsurda vidi kao jedini autentičan odgovor. U prihvatanju apsurda, Kami nalazi slobodu, jer čovek prestaje da traži objektivni smisao i okreće se stvaranju ličnog značenja.
Sizifova sudbina na prvi pogled izgleda kao tragedija, ali Kami tvrdi: „Moramo zamisliti Sizifa srećnim.“ Njegova sreća leži u svesnom prihvatanju sopstvene sudbine i u tome što preuzima odgovornost za svoj život, iako je njegova borba beskrajna.
Kami poručuje da čak i kada život nema univerzalni smisao, on može biti vredan življenja. Stvaranje, ljubav, prijateljstvo i bunt protiv besmisla daju životu vrednost. Čovek postaje istinski slobodan tek kada prihvati ograničenja sveta.
Povezanost sa romanom „Stranac“
„Mit o Sizifu“ je teorijska osnova za Kamijev roman „Stranac“. Merso, glavni junak „Stranca“, predstavlja čovekovu egzistenciju u apsurdnom svetu. Njegova ravnodušnost i prihvatanje smrti kao neizbežnog dela života odražavaju Kamijeve filozofske stavove. Dok u „Mitu o Sizifu“ Kami istražuje apsurd na apstraktan način, u „Strancu“ on taj apsurd prikazuje kroz ljudski lik.
Iako se često povezuje sa egzistencijalizmom, Kami je odbacivao taj pojam. Za razliku od Žan-Pola Sartra, on nije prihvatao ideju da je čovek u stanju da sam sebi definiše suštinu.
Kamijeva filozofija apsurda nije usmerena na stvaranje značenja, već na prihvatanje besmisla i suočavanje s njim. Zbog toga je njegova misao bliža humanističkom egzistencijalizmu, ali ne i u potpunosti egzistencijalistička.
Bunt kao odgovor na apsurd
Iako je bio ateista, Kamijeva dela često se bave temama bliskim hrišćanskom razmišljanju: ljudskom patnjom, žrtvom i smislom života. Međutim, Kami odbacuje veru u Boga kao bekstvo od apsurda.
Njegov koncept bunta kao odgovora na apsurd može se shvatiti kao sekularna paralela hrišćanskom odricanju od zla. Umesto spasenja u Bogu, Kami nudi spasenje u čovečanstvu i stvaralačkom činu.
„Mit o Sizifu“ je duboko filozofsko delo koje postavlja univerzalna pitanja o smislu života. Kami poručuje da život vredi živeti uprkos apsurdu, jer je upravo u tom suočavanju sa besmislom čovekovo dostojanstvo.
Kao Sizif, čovek mora da prihvati svoju sudbinu i pronađe sreću u borbi. Kamijeva filozofija je inspirativna i humanistička, podstičući nas da budemo kreatori sopstvenog života, čak i kada svet ostaje nem.