Građani Srbije imaju najpovoljnije mišljenje o Rusiji, dok je najnepovoljnije mišljenje o Nato, pokazuju ekskluzivna istraživanja Ipsosa za RTS.
Skala ocena koju je Ipsos koristio je petostepena pa su se tako građani opredeljivali između povoljnog i nepovoljnog.
Mišljenje građana je osim prema Rusiji, povoljno i prema Kini i Mađarskoj. Više pozitivnih poena imaju Austrija i Italija, prema Ipsosovoj skali.
Sa druge strane skale, osim o Nato građani nepovoljno mišljenje imaju i prema Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, Francuskoj, Evropskoj uniji i Nemačkoj.
„Sigurno postoji određena doza emocija ali verovatno postoji i neka vrsta percepcija koja se zasniva na informacijama koje građani dobijaju putem medija, društvenih mreža. U igri su malo i istorijski odnosi“, objašnjava Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS-a.
Kako ističe, Rusija i Kina su najpovoljnije ocenjene već duže vreme.
Ipak, ni o jednoj državi ne postoji tako nepovoljan stav kao prema Nato – 74 odsto ispitanih građana.
„Uglavnom je nepromenjiv odnos prema ovoj organizaciji. Procenat povoljnih ocena je retko kad bio dvocifren“, objašnjava Kurčubić.
Mišljenje o međunarodnim institucijama i velikim državama
Od 2008. godine naklonost je u poslednjih 16 godina porasla prema Rusiji i Kini.
Trendovi rasta krivulje se prepoznaju u događajima koji utiču na javno mnjenje, objašnjava generalni direktor Ipsosa.
„Kada vidite crvenu liniju koja označava broj povoljnih ocena prema Rusiji, svaki od ovih vrhunaca predstavlja neki značajan bilateralni događaj između dve zemlje. Bilo da su to posete Putina ili Medvedeva ili da je to vojna parada“, kaže Kurčubić.
Zelena oštrica na skali pokazuje isporuku vakcina za vreme Kovida, objašnjava stručnjak.
„U isto vreme kada je Kina isporučila „Sinofarm“ vakcinu mišljenje o EU i zemljama Zapada je palo“.
Pozitivan trend rasta prema EU se pokazuje od januara 2023. godine.
„Tokom 2022. godine pretpostavka je da su srpski građani bili nezadovoljani zbog dešavanja povodom rata u Ukrajini“, objašnjava Kurčubić poslednje trendove.
EU integracije – referendumska podrška
Da građani ove nedelje moraju da se izjasne o članstvu u Evropskoj uniji – za ulazak u EU bi bilo 45 odsto građana, a protiv ulaska 30 odsto.
„Uvek imamo više ljudi koji bi glasali za ulazak u EU nego onih koji imaju povoljno mišljenje o EU. To govori da ljudi imaju neki racionalan pristup i vide benefite odlaska u Evropsku uniju“, objašnjava Kurčubić.
Broj neodlučnih, odnosno onih koji odbijaju da se izjasne ili je neodlučno čini 12 odsto.
Krivulja podrške za članstvo u Evropskoj uniji pokazuje konstantan pad, uz manje skokove podrške.
Jedini put kada je bio izrazito negativan stav prema EU bio je kada je, kako kaže, počeo sukob u Ukrajini.
„To je jedini trenutak od 2008. godine kada je bio veći broj građana koji bi na potencijalnom referendumu glasali protiv ulaska u EU“, predstavlja istraživanje generalni direktor Ipsosa.
Sadašnji pokazatelji su da obe krivulje beleže pad.
„Podrška, čini se da dugoročno gledano ima potencijal rasta. Oscilacije su brojne i zavise od mnogih događaja koji se dešavaju u Briselu“, objašnjava Kurčubić.
Predstavljene podatake su analizirali Marko Todorović iz Centra za evropske politike i Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS-a.
