Ukoliko SAD uvedu sankcije NIS-u, od 1. januara naredne godine, to bi značilo potpunu katastrofu za ovu kompaniju, ali i mnogobrojne druge koje su poslovno povezane s njom.
Kaže ovo za „Glas Srpske“ direktor Instituta FEFA, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije i član Programskog komiteta Svetskog naftnog saveta iz Londona Goran Radosavljević. Navodi da ako se obistine medijske i političke spekulacije da će SAD uvesti ove sankcije, to bi verovatno značilo i da bi se sve banke, ali i kompanije koje rade sa NIS-om našle pod lupom i velikim pritiskom američke administracije. Pogotovo one sa inostranim kapitalom i vlasništvom. Pojašnjava da se na primerima sankcionisanih kompanija iz Republike Srpske može najbolje videti kako to funkcioniše u praksi.
„Moram priznati da ne verujem da je jedan takav scenario moguć. Smatram da je malo verovatan, jer još uvek ne postoje neke zvanične potvrde o tome. Ako ipak kojim slučajem dođe do toga, stavljanja ove kompanije na američku crnu listu, to bi sigurno dovelo do nestašice goriva u Srbiji, jer ne postoje alternativni izvori snabdevanja da se pokrije razlika u manjku goriva na tržištu. Istina, postoje određene strateške rezerve, ali one nisu dovoljne. Ovakav razvoj situacije bi onda doveo i do rasta cena na benzinskim pumpama. Čak i ako ne bi bilo nestašica, očekivanja bi dizala cenu. To bi onda dovelo do lančane reakcije, s obzirom da su cene naftnih derivata ugrađene i u cene gotovo svih proizvoda i usluga“, smatra Radosavljević. Dodaje da NIS već godinama otežano posluje zbog ranije uvedenih sankcija „Gaspromu“.
Situacija sa EU drugačija
Na pitanje šta bi se desilo ako bi se i EU priključila i solidarisala sa SAD, Radosavljević odgovara da je proces odlučivanja unutar ove zajednice drugačiji od onog u Americi. O tom pitanju je potrebna saglasnosti svih članica. Ukazuje da i pored toga Amerika ima razne i moćne mehanizme pritiska. Njima može usloviti i druge države da im se priključe u sankcionisanju da li pojedinca ili kompanija. Najgori scenario, kako smatra, bi bio ukoliko bi hrvatski naftovod JANAF obustavio isporuke nafte, a s kojim NIS ima sklopljen dugoročni ugovor o transportu.
Mišljenja je da bi se sve ovo negativno prelilo i na Republiku Srpsku, odnosno njeno naftno tržište. Tu postoji značajan broj benzinskih pumpi u vlasništvu NIS-a. Ali bi, uveren je ovaj stručnjak, to imalo daleko manje negativne efekte nego u Srbiji.
„Na tržište Republike Srpske dolaze određene količine naftnih derivata iz Rafinerije u Pančevu koja je u vlasništvu NIS-a. Ako dođe do prekida u isporuci smatram da bi se ta razlika u dobroj meri mogla nadoknaditi preko Luke Ploče, gde se nalaze naftni terminali. U prvom periodu sankcije bi verovatno poremetilo snabdevanje, ali dugoročno gledajući, adekvatna alternativa postoji, što nije slučaj i sa Srbijom“, poručio je Radosavljević.
Dve opcije
Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da u slučaju uvođenja američkih sankcija Srbija ima dve opcije. Prva da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om. Druga da uvede sankcije Rusiji kako se ta „kompanija ne bi dirala“.
„Vlasti imaju dve alternative, ali su obe neprihvatljive za Srbiju. To je situacija iz koje je praktično nemoguće naći zadovoljavajuće rešenje i za jednu, i za drugu i za treću stranu“, kaže Savić.
Hil se pravi Englez
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da će, prema njegovim saznanjima, SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva nad tom kompanijom. Izneo je procene da bi se ovim sankcijama mogle pridružiti Velika Britanija i Evropska unija. Da li će do njih i doći, američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije želeo potvrditi, ali ni demantovati. Iz njegovog odgovora se mogu naslutiti naredni potezi odlazeće američke administracije. Hil je naime istakao da potencijalne američke sankcije NIS-u nemaju za cilj da na bilo koji način naškode srpskoj privredi.
