Početak nove školske godine, pored uzbuđenja i novih izazova, često sa sobom nosi i jedan tamniji oblak — sve prisutnije vršnjačko nasilje. Snimci sukoba i nasilja između dece pojavljuju se na društvenim mrežama kao da su deo svakodnevice, a odgovarajuće reakcije i kazne koje bi sprečile buduće napade kao da izostaju. Kako je moguće da se, uprkos toliko naprednoj tehnologiji i svesti, još uvek borimo sa ovim surovim izazovom u našim školama i zašto roditelji, nastavnici i društvo kao celina i dalje ponekad izgledaju nemoćni?
Vaspitavanje deteta danas je verovatno teže nego ikada pre. Svi roditelji teže da budu najbolji mogući u očima svoje dece, ali u vremenu kada su deca izložena konstantnim društvenim pritiscima, zadatak odgajanja postaje mukotrpna bitka. O ovom problemu, u razgovoru sa pedagogom i psihoterapeutom, Anđelom Šaber, razmatrali smo koliko je važno prepoznati skrivene signale kojima dete pokazuje da se bori sa nečim ozbiljnim.
„Dete često neće reći direktno šta ga muči. Roditelji moraju obraćati pažnju na suptilne znake — fizičke simptome poput čestih bolesti, glavobolja pre polaska u školu, nesanice ili noćnih mora. Telo deteta često govori ono što reči ne mogu“, savetuje Anđela. Ona ističe koliko je razgovor važan, jer je to jedini način da se sazna sa čime se dete zapravo bori.
Nasilje među vršnjacima nije jednostavan problem koji jedna osoba može rešiti. Anđela kaže da rešenje leži u zajedničkoj odgovornosti — i nastavnika, i psihologa, i roditelja žrtve, ali i roditelja deteta koje vrši nasilje. „To je kao jedna velika torta gde svako treba da uzme svoj deo odgovornosti. Ne možemo okretati leđa i govoriti da ne možemo ništa učiniti zato što sistem nije savršen,“ dodaje ona.
Deca, na razne načine, traže pažnju — i od roditelja i od društva. Nekada će, u tom pokušaju, skrenuti na pogrešan put, na put koji vodi ka problematičnom ponašanju. „S jedne strane, mogu da se osete zanemareno i da urade nešto dramatično ne bi li dobili pažnju koja im nedostaje. S druge strane, imamo decu koja su previše zaštićena, što takođe može dovesti do bunta,“ ističe naša sagovornica.
Jedan od najbolnijih primera iz prakse koji je podelila sa nama jeste priča o dečaku koji je napravio lažne profile na internetu i pretio sebi, sve u nadi da će privući pažnju svoje emocionalno udaljene majke. „Njegova majka je bila preokupirana svojim poslom, stalno kasnila i zanemarivala sina. On je, u očaju, pribegao ovom ekstremnom ponašanju samo da bi video neku reakciju, da bi osetio da mu je majka tu, da brine za njega,“ ispričala je Anđela, naglašavajući koliko daleko neko može otići u potrazi za ljubavlju i razumevanjem.
Dečji svetovi su krhki i osetljivi, a mi, kao odrasli, moramo biti svesni da je komunikacija temelj zdravog odnosa. Razgovori, koliko god ponekad delovali teško ili neprijatno, često su jedini način da se spreči nastanak dubljih problema koji mogu ostaviti dugotrajne posledice na živote naše dece.
Ovu važnu temu obradili smo sa pedagogom i radnikom u psihoterapiji, Anđelom Šaber, u okviru podkasta Kompas. Anđela je sa nama podelila dragocene savete i uvid u to kako možemo bolje razumeti i podržati decu koja se susreću sa izazovima tokom odrastanja, kao i načine na koje roditelji mogu prepoznati skrivene znakove vršnjačkog nasilja. Preporučujemo vam da pogledate ovu epizodu, jer verujemo da će vam pružiti korisne savete i nove perspektive na ovu kompleksnu temu.
Pogledajte našu emisiju sa Anđelom Šaber:
