Marko Miljanov Popović, heroj iz Crne Gore, ostao je upamćen ne samo kao ratnik, već i kao jedan od najistaknutijih predstavnika narodne mudrosti i tradicije. Njegov život i delo utkani su u sudbinu ovog surovog i nepokolebljivog kraja, gde je čast bila osnovna vrednost, a njegove reči i dela odjekuju kroz vekove.
Rođen u Medunu 1833. godine, u istoimenom selu nadomak Podgorice, Miljanov je odrastao okružen stenama i planinama koje su oblikovale njegov karakter. Kao mladić se rano oprobao u ratničkim podvizima, što je bilo neizbežno u vreme čestih sukoba sa Otomanskim carstvom. Kao pripadnik plemena Kuča, brzo se isticao svojom hrabrošću i strateškim sposobnostima, postajući jedan od najuglednijih vođa Crne Gore. Njegova odbrana crnogorske slobode i tradicije uvrstila ga je među najveće junake u balkanskoj istoriji.
Ipak, ono što Marka Miljanova čini jedinstvenim nije samo njegov ratnički duh, već i njegova ljubav prema pisanoj reči. U zrelim godinama, kada se povukao iz političkog i vojnog života, Marko je počeo da piše i beleži ono što je smatrao suštinom ljudskog postojanja. Njegova dela, posebno „Primeri čojstva i junaštva“, predstavljaju ne samo književni biser, već i moralni kompas za generacije koje su dolazile. Dok je junaštvo bila hrabrost u borbi, čojstvo je za Marka značilo nešto dublje – zaštitu slabih i brigu o čoveku. Ovaj koncept bio je osnova njegovog moralnog kodeksa, koji je danas utkan u crnogorsku svest.
Miljanov je bio čovek koji je razumeo svet oko sebe. Živeo je u vremenu promena, ali nije dozvolio da mu moderne struje odnesu iskonske vrednosti kojima je bio odan. U svojim spisima, on ne samo da je veličao herojstvo, već je i podsećao da čovek treba da ostane odan sebi, porodici i svojoj zajednici.
Marko Miljanov je umro 1901. godine, ali njegova zaostavština živi. On je ostavio svedočanstvo o vremenu u kojem su ljudi cenili čast iznad svega. Njegova dela, iako pisana jednostavnim jezikom, nose težinu mudrosti koja i danas inspiriše i podučava. Markov život bio je spoj hrabrosti, mudrosti i ljubavi prema svom narodu, a njegovo ime je simbol pravednosti i čojstva.
Njegova ličnost je večni podsećaj da je pravi heroj onaj koji zna da brani, ali i da prašta, koji zna da se bori, ali i da podučava. Marko Miljanov je bio i ostao čuvar narodne duše, živeći kao primer istinskog vođe i mislioca.
Pleme Kuči, smešteno u planinskom predelu između Podgorice i granice sa Albanijom, predstavlja jedno od najstarijih i najponosnijih plemena u istoriji Crne Gore. Njihova istorija oblikovana je neprekidnom borbom za opstanak i očuvanje slobode u surovim uslovima. Kuči su vekovima bili na prvoj liniji fronta u odbrani svoje zemlje od Otomanskog carstva, čuvajući svoj identitet, običaje i hrabrost kao ključne vrednosti. U ovom kontekstu, figura Marka Miljanova postaje ključna za razumevanje istorijskog značaja ovog plemena.
Poreklo Kuča je raznoliko, što im je omogućilo da se razviju kao pleme sa mešavinom slovenskih, albanskih i vlaških elemenata, stvarajući jedinstvenu kulturnu i etničku zajednicu. Ova plemenska zajednica bila je poznata po svojoj ratobornosti i nezavisnosti. Kuči su vekovima odolevali brojnim neprijateljima, ali i unutrašnjim podelama. Njihova borba za slobodu je bila više od fizičkog otpora – ona je bila i duhovna bitka za očuvanje tradicije, časti i čojstva.
Marko Miljanov Popović, rođen 1833. godine u ovom plemenu, postao je simbol Kuča i njihov najznačajniji predstavnik. Kao ratnik i vojvoda, on je predvodio svoje pleme u brojnim bitkama protiv Turaka, a njegova vojna strategija i hrabrost osigurali su mu nepokolebljiv autoritet ne samo u okviru plemena, već i širom Crne Gore. Pleme Kuči, pod njegovim vođstvom, istaklo se kao najpouzdanija odbrana Crne Gore i njenog severoistočnog graničića.
Markov doprinos istoriji ne ogleda se samo u njegovoj ulozi ratnika, već i u njegovoj mudrosti kao mislioca i pisca. Povukavši se iz ratova i politike, počeo je da zapisuje svoja iskustva i razmišljanja o moralnim vrednostima. Njegovo najpoznatije delo, „Primeri čojstva i junaštva“, nije samo zbirka priča o ratnim podvizima, već i duboka filozofska rasprava o tome šta znači biti pravi čovek i član zajednice. Za Marka, hrabrost nije bila samo u tome da se bori i ubija, već i u tome da se pomaže slabijima, oprosti, i ostane častan i pravedan u svim životnim situacijama.
Njegov koncept „čojstva“ bio je duboko ukorenjen u tradiciji plemena Kuči, gde su međusobna solidarnost i poštovanje drugih bili suština opstanka. On je naglašavao da junaštvo nije dovoljno – pravi čovek je onaj koji štiti druge, onaj koji stoji na strani pravde i koji je uvek svestan svoje odgovornosti prema zajednici. Ovaj moralni kodeks učinio je Marka Miljanova ne samo liderom, već i učiteljem svog naroda.
Njegov uticaj na istoriju Crne Gore je dvojak: kao ratnik, učinio je da pleme Kuči postane nezaobilazan faktor u borbama za slobodu od Turaka, ali i kao pisac i mislilac koji je svojim delima oblikovao moralne vrednosti koje su odjeknule širom Balkana. Zahvaljujući njemu, Kuči nisu ostali samo pleme ratnika, već su postali simbol moralne snage i dostojanstva.
Marko Miljanov je uspeo da na najbolji način predstavi suštinu plemena Kuči, čuvajući i promovišući njihovu čast i vrednosti. Iako je prošlo više od veka od njegove smrti, njegov uticaj i dalje živi u crnogorskoj kulturi i tradiciji, gde je njegovo ime sinonim za čojstvo i pravdu. Kuči, pleme koje je oduvek bilo u centru borbe za slobodu, kroz Markovu ličnost zauzelo je posebno mesto u istoriji Srba