Марко Миљанов Поповић, херој из Црне Горе, остао је упамћен не само као ратник, већ и као један од најистакнутијих представника народне мудрости и традиције. Његов живот и дело уткани су у судбину овог суровог и непоколебљивог краја, где је част била основна вредност, а његове речи и дела одјекују кроз векове.
Рођен у Медуну 1833. године, у истоименом селу надомак Подгорице, Миљанов је одрастао окружен стенама и планинама које су обликовале његов карактер. Као младић се рано опробао у ратничким подвизима, што је било неизбежно у време честих сукоба са Отоманским царством. Као припадник племена Куча, брзо се истицао својом храброшћу и стратешким способностима, постајући један од најугледнијих вођа Црне Горе. Његова одбрана црногорске слободе и традиције уврстила га је међу највеће јунаке у балканској историји.
Ипак, оно што Марка Миљанова чини јединственим није само његов ратнички дух, већ и његова љубав према писаној речи. У зрелим годинама, када се повукао из политичког и војног живота, Марко је почео да пише и бележи оно што је сматрао суштином људског постојања. Његова дела, посебно „Примери чојства и јунаштва“, представљају не само књижевни бисер, већ и морални компас за генерације које су долазиле. Док је јунаштво била храброст у борби, чојство је за Марка значило нешто дубље – заштиту слабих и бригу о човеку. Овај концепт био је основа његовог моралног кодекса, који је данас уткан у црногорску свест.
Миљанов је био човек који је разумео свет око себе. Живео је у времену промена, али није дозволио да му модерне струје однесу исконске вредности којима је био одан. У својим списима, он не само да је величао херојство, већ је и подсећао да човек треба да остане одан себи, породици и својој заједници.
Марко Миљанов је умро 1901. године, али његова заоставштина живи. Он је оставио сведочанство о времену у којем су људи ценили част изнад свега. Његова дела, иако писана једноставним језиком, носе тежину мудрости која и данас инспирише и подучава. Марков живот био је спој храбрости, мудрости и љубави према свом народу, а његово име је симбол праведности и чојства.
Његова личност је вечни подсећај да је прави херој онај који зна да брани, али и да прашта, који зна да се бори, али и да подучава. Марко Миљанов је био и остао чувар народне душе, живећи као пример истинског вође и мислиоца.
Племе Кучи, смештено у планинском пределу између Подгорице и границе са Албанијом, представља једно од најстаријих и најпоноснијих племена у историји Црне Горе. Њихова историја обликована је непрекидном борбом за опстанак и очување слободе у суровим условима. Кучи су вековима били на првој линији фронта у одбрани своје земље од Отоманског царства, чувајући свој идентитет, обичаје и храброст као кључне вредности. У овом контексту, фигура Марка Миљанова постаје кључна за разумевање историјског значаја овог племена.
Порекло Куча је разнолико, што им је омогућило да се развију као племе са мешавином словенских, албанских и влашких елемената, стварајући јединствену културну и етничку заједницу. Ова племенска заједница била је позната по својој ратоборности и независности. Кучи су вековима одолевали бројним непријатељима, али и унутрашњим поделама. Њихова борба за слободу је била више од физичког отпора – она је била и духовна битка за очување традиције, части и чојства.
Марко Миљанов Поповић, рођен 1833. године у овом племену, постао је симбол Куча и њихов најзначајнији представник. Као ратник и војвода, он је предводио своје племе у бројним биткама против Турака, а његова војна стратегија и храброст осигурали су му непоколебљив ауторитет не само у оквиру племена, већ и широм Црне Горе. Племе Кучи, под његовим вођством, истакло се као најпоузданија одбрана Црне Горе и њеног североисточног граничића.
Марков допринос историји не огледа се само у његовој улози ратника, већ и у његовој мудрости као мислиоца и писца. Повукавши се из ратова и политике, почео је да записује своја искуства и размишљања о моралним вредностима. Његово најпознатије дело, „Примери чојства и јунаштва“, није само збирка прича о ратним подвизима, већ и дубока филозофска расправа о томе шта значи бити прави човек и члан заједнице. За Марка, храброст није била само у томе да се бори и убија, већ и у томе да се помаже слабијима, опрости, и остане частан и праведан у свим животним ситуацијама.
Његов концепт „чојства“ био је дубоко укорењен у традицији племена Кучи, где су међусобна солидарност и поштовање других били суштина опстанка. Он је наглашавао да јунаштво није довољно – прави човек је онај који штити друге, онај који стоји на страни правде и који је увек свестан своје одговорности према заједници. Овај морални кодекс учинио је Марка Миљанова не само лидером, већ и учитељем свог народа.
Његов утицај на историју Црне Горе је двојак: као ратник, учинио је да племе Кучи постане незаобилазан фактор у борбама за слободу од Турака, али и као писац и мислилац који је својим делима обликовао моралне вредности које су одјекнуле широм Балкана. Захваљујући њему, Кучи нису остали само племе ратника, већ су постали симбол моралне снаге и достојанства.
Марко Миљанов је успео да на најбољи начин представи суштину племена Кучи, чувајући и промовишући њихову част и вредности. Иако је прошло више од века од његове смрти, његов утицај и даље живи у црногорској култури и традицији, где је његово име синоним за чојство и правду. Кучи, племе које је одувек било у центру борбе за слободу, кроз Маркову личност заузело је посебно место у историји Срба
